Visok holesterol je čest problem, a dezinformacije oko njegovih uzroka i načina lečenja često otežavaju ljudima da preduzmu prave korake.
Dok neki veruju da ga uzrokuje samo ishrana, a drugi misle da je isključivo reč o genetici, stručnjaci naglašavaju da je istina mnogo složenija. Stoga nutricionisti i stručnjaci ističu kako žele da ljudi prestanu da veruju u sledeće mitove povezane s visokim holesterolom.
Mit 1: Isključivo promene u ishrani mogu rešiti visoki holesterol
Iako su promene u ishrani preporučljive, one same često nisu dovoljne da značajno utiču na holesterol. “Nivo holesterola u krvi može biti pod uticajem i drugih činilaca poput sna, stresa, fizičke aktivnosti i genetike”, kaže dijetetičarka i nutricionistkinja Patriša Kolesa za EatingWell. Dodaje da je važno postavljati male, ostvarive ciljeve i van ishrane, na primer poboljšati san, uvesti prijatnu fizičku aktivnost i tehnike za upravljanje stresom.
Mit 2: Treba potpuno izbaciti masti iz ishrane
Česta je zabluda da se sve masti moraju izbegavati, no to nije tačno. “Iako neke masti mogu doprineti razvoju visokog holesterola, nisu sve masti iste”, objašnjava dijetetičarka i nutricionistkinja Karli Hart. Previše zasićenih i trans masti povećava rizik, dok nezasićene masti mogu smanjiti upale, povisiti HDL (“dobar”) i sniziti LDL (“loš”) holesterol. Hart preporučuje povećati unos orašastih plodova, semenki, avokada i masne ribe, a smanjiti unos zasićenih masti.
Mit 3: Možete prepoznati visoki holesterol po simptomima
Većina ljudi s visokim holesterolom nema nikakve simptome, pa ga je bez testiranja teško prepoznati. Samo osobe s izrazito visokim vrednostima ponekad pokazuju znake poput žutih naslaga oko kapaka. Zato su redovne kontrole kod lekara nužne kako bi se holesterol pratio i na vreme uočile promene.
Mit 4: Samo osobe s viškom kilograma mogu imati visoki holesterol
Visoki holesterol može se pojaviti kod osoba svih telesnih veličina. “Moguće ga je imati na bilo kojoj težini jer je povezan s genetikom, porodičnom istorijom i ishranom”, kaže dijetetičarka Mendi Vilig. Preporučuje da odrasle osobe nakon 20. godine proveravaju holesterol svakih pet godina, a oni s dijabetesom ili porodičnom istorijom bolesti srca i češće.
Mit 5: O holesterolu treba brinuti tek u starijem dobu
“Visoki holesterol može se razviti u bilo kom uzrastu i često počinje već u mladosti, naročito kod osoba s porodičnom istorijom bolesti srca”, ističe dijetetičarka i nutricionistkinja Aleksandrija Hardi. Dodaje da čak i deca i adolescenti mogu imati povišene vrednosti, zbog čega je važno rano graditi zdrave navike poput ishrane bogate vlaknima, redovne fizičke aktivnosti i smanjivanja unosa zasićenih masti.
Razbijanje mitova o holesterolu ključno je za uspešno upravljanje, a redovne kontrole i naučno utemeljene promene životnog stila ostaju najvažniji način zaštite zdravlja srca.
