Pomoć za naš poplavom unesrećeni narod prikupljaju Srbi u Francuskoj. Mobilisali su se širom Pariza i predgrađa i što je impresivno – mladost je u svemu prednjačila.
Svilajčanin Miroljub – Miki Novaković zakupio je hangar površine 500 kvadrata, ali neće da ga hvale, jedva je procedio:
– Moje selo je poplavljeno, moja zemlja pati. Sve nas boli srce. Eto odgovora koji tera na akciju. Danas, trajaće sutra, prekosutra, verovatno veoma dugo.
Na startu su od strane dobrotvora obezbeđena dva šlepera, a zavidan je tempo kojim je krenula dostava flaširane vode, dugotrajne hrane za decu i odrasle, potrepština za bebe, higijenskih proizvoda, lekova, stižu i ćebad, brdo je odeće, biće i gumenih čizmi.
Ulica Žil Feri u pariskom predgrađu Banjole tokom celog prvog dana akcije kao da je u struju uključena. Na istovar stižu kola, ekipe volontera dežuraju, primaju robu, razvrstavaju, prepakuju, sistematizuju, uvezuju, svi mladi i svi storuki. Među njima je i poreklom Beograđanka Ivana Milovanović:
– Hoću da pomognem svojima – u Srbiji su svi moji. Iz Petrovca na Mlavi je Tamara Lazarević i objašnjava:
– Ako nisam korisna tamo, hoću da budem korisna ovde.
Velike kutije prebacuje Miloš Stoilović iz Porodina, znoj na licu. A na pitanje zašto se angažuje, Nišlijka Miljana Milojević se začudi:
– Bože, kakvo pitanje?! Pa i meni da se nešto loše desi, pritrčali bi da mi pomognu. Po svežoj odluci, Sašu Pešića je Savez Srba u Francuskoj zadužio za relacije sa dijasporcima, njegov je domen sve u vezi s humanitarnom pomoći, što se oseti i u ovom hangaru, pravi autoritativni šef. Sve je kod njega razrađeno.
Tu su i sestre Irena i Ana Bogosavljević:
– Kad smo čule da se Srbi organizuju, odmah smo došle. To je potrebno. Oni tamo pate, a da se mi ovde odmaramo. Samo se pitamo šta rade drugi Srbi koji nam se nisu pridružili. Zar ih treba prozivati da im se svest probudi?
Fudbaleri pariske Srbije u svemu prednjače. Snažne momčine, uprte terete teže od njih samih, ovakav je njihov glas:
– Zašto da ne pomognemo?! Možemo, mladi smo i naši smo.
Izmiče dan. Hangar se mora zatvoriti. Saša Pešić pritisnut tegobom naroda, ali i s radošću zbog slike koju doživljava, uzvikuje:
– Razlaz! Sutra ponovo! Sada, hajde da se slikamo!
Sevnu blic. Nastavak sledi.
|
Nahranili volontere
Muka sve ujedinila |
