EPA/Igor Kupljenik
Ljubljana

Nadamo se da će slovenačke vlasti sada imati više sluha kada im je Evropa ponovo uputila preporuku da priznaju srpski kao tradicionalni manjinski jezik, kaže predsednik Saveza Srba Slovenije Vladimir Kokanović.

Komitet eksperata Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope, u izveštaju usvojenom početkom jula pozvao je da se hrvatski, nemački i srpski, koji su tradicionalno prisutni u nekoliko područja Slovenije, priznaju kao tradicionalni manjinski jezici. I to nije prvi put. Prethodno su to tražili novembra 2019. godine.

Ljubljana ne da Srbima manjinska prava

– Ovo sada ne predstavlja nikakvu obavezu i ne verujem da će se o ovome nešto ozbiljnije debatovati u budućem periodu, ali svakako je dobro da se o toj temi sve više razgovara u javnosti. Savez Srba u Sloveniji intenzivno godinama govori i o statusu nacionalne manjine i o regulativi koja se tiče popisa stanovništva, koja sada ne daje mogućnost da se izjasnimo po verskoj i nacionalnoj pripadnosti. Mi smo podneli inicijativu, čekamo odgovor, nadamo se da će biti pozitivan i kada je u pitanju jezik dugo se zalažemo za njegovo očuvanje, očuvanje tradicije i kulture i srpskog jezika i ćiriličnog pisma – kaže Kokanović.

Zbog toga su, podseća on, prošle godine sproveli projekat uvođenja srpskog jezika kao dopunske nastave u škole što je trenutno jedino i moguće, za šta se prijavilo 1.500 dece u Sloveniji. U septembru će biti sproveden novi upisni rok za dopunsku nastavu srpskog jezika i on je uveren da će odziv biti veliki.

Ne zna se ni koliko ima Srba

On ističe da su Srbi i Slovenci dva viševekovna prijateljska naroda, da su Srbi u Sloveniju došli još u 15. veku u Belu Krajinu i da su, kako ističe, autohtoni narod, čiji jezik Slovenci u dobroj meri prepoznaju. Zbog toga veruje da će slovenačke vlasti ovu preporuku u nekom trenutku i usvojiti.

Na pitanje koliko ima Srba u Sloveniji, on napominje da je poslednji zvanični podatak još iz 2002. godine kada se na popisu pokazalo da su, posle Slovenaca, Srbi bili najbrojnija etnička zajednica.

Naredni popis 2012. bio je isključivo statistički i nikome nije bila data mogućnost da se izjasni prema nacionalnoj i verskoj pripadnosti, ali prema analizi Saveza Srba Slovenije (SSS), u ovom momentu ima ih više od 100.000, kaže Kokanović. On ističe da je to impozantna cifra za državu koja broji dva miliona stanovnika.

Na pitanje šta bi konkretno značilo priznavanje srpskog jezika kao tradicionalno manjinskog u praktičnom smislu, Kokanović kaže da bi njegova upotreba bila moguća počev od škola, do slovenačke privrede, pogotovo što je robna razmena i privreda između Slovenije i Srbije sada na daleko višem nivou.

– To bi u dobroj meri relaksiralo slovenačku privredu budući da veliki broj radnika iz Srbije dolazi na rad u Sloveniju i oni, naravno, kada dođu ne mogu perfektno da znaju slovenački jezik. Uvođenje srpskog jezika kao tradicionalnog manjinskog bi pomoglo privrednu delatnost, a svakako bi i relaksiralo život najbrojnijoj etničkoj zajednici u Sloveniji – smatra predsednik SSS.

On smatra da bi priznavanje srpskog kao tradicionalnog manjinskog jezika bio značajan iskorak ka dobijanju statusa nacionalne manjine. To je, kako kaže, u ovom momentu samo stvar političke volje, jer su Srbi ne samo posle slovenačkog naroda najbrojnija etnička zajednica, već i autohton narod, što je najvažniji i najjači argument za dobijanje statusa nacionalne manjine koji sada u Sloveniji imaju Italijani i Mađari.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime