„Kako svaka ideja kreće od pojedinca, tako je i Iskaz u početku bio jedan čovek sa idejom da okupi ljude sličnih stavova, želja i mišljenja, koji imaju šta da kažu. Rasli smo u takvom okruženju da nismo imali gde da izlazimo, da se okupljamo i uživamo u muzici koju volimo“, objašnjava Zoran Stefanov, frontmen Iskaza, u intervjuu za „Vesti-online“.

– Čitava generacija klinaca sa kreativnim nabojem i željom da se poveže, razmeni iskustva i druži sa onima koji prepoznaju i govore našim jezikom. Taj jezik su pisali ljudi kroz hip hop, metal, pank, rokenrol, elektro, rege i drugu muziku. Prosto, u vremenu razdvajanja, nas je muzika spajala – dodaje Zoran.

Nedavno ste nastupili na Enter festivalu u Beogradu. Da li mislite da može dostići kvalitet Egzita, Arsenal festa i sličnih regionalnih festivala?

– Enter festival je svakako festival koji je potreban gradu i ljudima. To je inicijativa koja je u funkciji opšteg dobra. Odlična lokacija gde ljudi imaju priliku da besplatno vide i čuju svetska imena, kao i domaće bendove koji nemaju priliku da zasviraju na drugim festivalima. Postoje neke suštinske razlike izmedju Entera i gore pomenutih festivala, on je pre svega besplatan i ima samo jednu binu. Koncept muzičkog festivala kao takvog je manje-više univerzalan. Enter svakako ima potencijal da se nađe na festivalskoj mapi Srbije i regiona, to se verovatno može postići ponudom izvođača i jasnom marketinškom strategijom. Ovo je tek druga izvedba festivala, videćemo kroz vreme.

U poslednjih desetak godina koliko Iskaz postoji zadobili ste poveći broj fanova. Šta je najviše doprinelo tolikoj popularnosti?

–  Nisam siguran da imam konkretan odgovor na ovo pitanje, jer pre svega nisam siguran koliko smo popularni i kolika nam je baza fanova. Ono što znam je da nismo nikada imali naklonost velikih medija i udarnih termina u poznatim emisijama, koje su drugima svakako mnogo olakšale put do gledalaca i slušalaca. Bilo je mnogo odbijanja, ali nam se s vremena na vreme dešavalo da budemo iznenađeni pozivom u neke relevantne medije. Svakako, ono što primećujem je da nas ljudi i danas tek otkrivaju i da to konstantno ide uzlaznom putanjom. Verujem da su nastupi zapravo odigrali glavnu ulogu u širenju priče. Tu se najbolje vidi ko smo i šta smo. Neposredan kontakt sa publikom i ljudima pruža divan osećaj. Uvek smo bili druželjubiva ekipa i volimo da budemo sa ljudima pre, za vreme, i posle koncerta. Nastupamo po regionu i šire, zovu nas festivali i klubovi, publika dobro reaguje na energiju koju im pružamo i provod se lako pretvori u žurku za sve. Nastupamo rame uz rame sa bendovima na čijoj muzici smo rasli i koje smatramo zvezdama, a najlepše od svega je što je sve to došlo iz ljubavi – radom, trudom i prirodno.

Na prethodnim albumima imali ste podosta gostujućih muzičara iz raznih muzičkih pravaca. S kim biste u budućnosti želeli da sarađujete?

– Mahom smo uspevali da sarađujemo sa svima s kim smo želeli, ali smo uvek otvoreni za nova iskustva i nove izazove. Ono što mi je drago je to da je svim ljudima koji su sarađivali sa nama bila ponuđena samo iskrenost i prosto spajanje pozitivnih energija. Kako negujemo miks različitih žanrova, nije nam teško da se uklopimo sa gotovo svakim izvođačem na sceni. Bitno je da se podudaramo kao ljudi, to je recept za dobru saradnju. Na novom albumu biće par „očekivanih“ saradnji, ali ćemo svakako pokušati da ukrstimo note i sa izvođačima koji su totalno van našeg muzičkog izraza. Neki od ljudi koji bi svakako bili na listi želja su: Goblini, E-Play, Smoke Mardeljano, Mortal Kombat, Irie FM, Stereo Banana, Prti Bee Gee, Kruševac Geto…

Da li buntovnički tekstovi mogu da pomognu u buđenju svesti o aktuelnim društvenim problemima ili je to prevaziđeno, pa postoji kao neodvojivi deo pop kulture?

– U današnjem dobu teško je reći. Mišljenja sam da mogu da pomognu, ali ne i da probude svest. Verovatno mogu da utiču na onoga ko već nosi potencijal da bude „probuđen“. Muzika jeste vrlo uticajna u formiranju ličnosti, ideja, stavova i uopšte odnosa ka svetu, ali neke stvari prosto moraju da se poklope. Kada govorimo o buntovničkim tekstovima kao delu pop kulture, toga svakako ima, ali se lako prepozna kada je to fasada a kada iskrena priča.

Kič i šund obiluju u „mainstream“ muzici u Srbiji i regionu, doprinosi li to kolektivnom zaglupljivanju naroda ili je samo bezazlena zabava?

– Intelektualna manjina to shvata kao šalu, ali ne shvata u kolikoj meri to doprinosi generalnom zatupljivanju naroda. Svako upiranje prstom i skretanje pažnje na kič i šund, makar to bilo i u formi ruganja, doprinosi popularizaciji istih. Neke stvari prosto više nisu ni smešne, ali je narod izgleda umoran od tolikih borbi sa vetrenjačama. Neke stvari ovde su prosto deo genetike.

U današnje doba u prilici smo da vidimo cenzuru raznih medija i sredstava informisanja. Da li je i muzika zahvaćena talasom „utišavanja“ ili ostaje jedan od poslednjih bastiona slobodne misli?

– Muzika je uvek bila i biće bastion slobodne misli, mediji su ti koji trpe cenzuru. Kada se bude stavio katanac na kreativni izraz u muzici, tada više nećemo govoriti o muzici kao takvoj, biće nam potreban novi termin za to što je nekada nazivano muzika. Neka od najlepših umetničkih dela nastajala su u vremenima najvećih kriza i nesreća. Radi se o potrebi duše da nađe balans između svetla i tame, da u dobu najcrnjeg mraka stvori svetlo. Na umetnicima je da prate svoje srce, mediji će raditi kako im politički vrh nalaže.

Politika = demagogija. Možda se čini da u demokratskom svetu svi imaju pravo na javno izražavanje mišljenja, ali se neke od pesama koje su prepoznate kao pretnja nikada neće naći u udarnim terminima velikih medija. To ne bi trebalo ni očekivati. Sve je izbor, svaki izbor ima svoj put.

Kako je došlo do spoja hip hopa, fanka i hard roka koji čine osnovu Iskazove muzike?

– To nije model koji smo mi izmislili, to je nesto što je postojalo u vreme kada smo svesno počeli da slušamo muziku. Kroz različite periode odrastanja razni žanrovi su se provlačili kroz naše uši, da bi od svakog uzeli ono što nam se najviše sviđa i napravili svoj izraz. Hip hop kao forma izražavanja, gitarska muzika kao nešto što nosi energiju, fank kao podloga za „groove“ i svi ostali žanrovi koji su nas modelovali.

Prošle godine predstavili ste „Okej okej“, singl sa predstojećeg albuma „Lavirint“. Na ovoj pesmi ste udružili snage sa bendom Ničim izazvan. Kako je došlo do ove saradnje?

– Pesma je direktan proizvod prijateljstva dva žanrovski potpuno različita benda. Ovo još jedan dokaz da u muzici granice ne postoje i da se ljudi različitog senzibiliteta i izraza itekako mogu povezati ukoliko postoji dobra volja. Upoznali smo se i zbližili u Party Busu u Crnoj Gori, a tačno godinu dana kasnije predstavili ljudima zvuk i sliku tog prijateljstva. Shvatili smo da smo iza scene isti ljudi i da se stvari poklapaju kao da smo odrasli zajedno.

1 KOMENTAR

  1. Kako bi voleo da se vratim u one 80:te kada se stvarala prava muzika! Ovo danas, neznam sta da kazem! Muzicar sam ali dugo nisam cuo nesto sto ce da se pamti kroz muzicku istoriju! ja za ovo nebi dao ni 5 dinara!

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime