Lična arhiva
Na dijalizi svaki drugi dan: Rajko Vasilijević

U odnosu na poslednji susret sa braćom Ivanom (39) i Rajkom (35) Vasilijevićem iz Arilja, koji boluju od retkog i po život opasnog Alpotrovog sindroma zahvaljući pisanju medija u Srbiji i „Vesti“, ponešto se i promenilo. Istina, u njihovim životima ima i lepih, ali i ne tako dobrih vesti. Loše vesti su da braća i dalje svakog drugog dana moraju naizmenično da leže i sami sebi urade dijalizu, kao i to da će Rajko, mlađi brat, ovih dana morati na operaciju kuka. Ovaj hirurški zahvat, biće obavljen u Kliničkom centru u Beogradu, koji će verovatno, kako kaže Rajko, biti komplikovan zbog bolesti sa kojom živi i sa kojom će, kao i brat mu, živeti do kraja života.

Dobra vest za braću Vasilijević je i to što dolazi proleće zbog čega će oni, kao i svih ovih godina, svaki drugi dan, kada završe sa dijalizom moći da idu u nadnicu, ali i činjenice da pomoć pristiže sa svih strana sveta.

– Iskreno, mnogo više volimo prolećno i letnje nadničenje od jesenjeg i zimskog, jer posle dana provedenog na dijalizi koja nas i te kako izmuči, sledećeg dana odlazimo u nadnicu u malinjake. Sada počinje sezona rezanja i vezivanja maline i to nije tako težak posao. Sledi i berba malina i to su neki poslovi koje nekako i podnosimo, ali najgore nam je kada nadničimo u planini kada obaramo stabla i izvlačimo ih iz šume. Takve poslove ne bih poželeo ni najzdravijim i najjačim ljudima, ali i to moramo da radimo kako bismo preživeli. Troškovi našeg lečenja toliko su veliki da i pored pomoći države ne možemo sve da ispratimo finansijski – objašnjava Ivan dok čeka svoj red za dijalizu.

No, uz sve probleme koje imaju i troškova oko podstanarskog stana, lekova, i još mnogo toga što bolesnom čoveku treba, braća Vasilijević gledaju na vedriju stranu života.

– Sada, nakon pisanja „Vesti“ i lokalnih medija, posebno. Iz Srbije smo već dobili 270.000 dinara (oko 2.300 evra) od nepoznatih donatora kako bismo pokrili dugove za struju, čime nam je spao veliki teret sa pleća. Iz Ciriha, od gospođe Ksenije Naumović dobili smo paket odeće, obuću, hranu i pokućstvo. A, od gospođe Marije Golubović oko 270 franaka, koje nam je uputila na kućnu adresu. Ljudi se javljaju, hvala im i na ljudskoj podršci. Naravno, zahvaljujemo se do neba svima koji su nam do sada pomogli, jer je to za nas potvrda da u našoj muci i bolesti nismo sami. Kad čovek nije sam, dobije krila, jer zna da na ovom svetu ima mnogo ljudi koje boli tuđa nesreća – reči su Ivana i Rajka, koji su u životu imali brojne porodične tragedije.

Od iste bolesti umrla su im dva brata, otac je poginuo sa traktora, a majka je umrla od tuge za prerano sahranjenim sinovima, pa su tako ova braća ostala sama na svetu.

Ohrabrenja i obećanja

Braća Vasilijević su rodom iz sela Dobrača, gde im je porodična kuća i grobovi najmilijih, ali oni su zbog prirode svoje bolesti morali da napuste rodnu kuću i da se kao podstanari presele u Arilje, gde su ih ljudi prihvatili i pomažu ih u svakoj prilici.

– Između ostalog, postoji i predlog da nam Opština pomogne da sagradimo kuću, a predlog podržavju i brojni meštani Arilja. Znamo mi da se kuća ne pravi bez novca i preko noći, ali za nas dvojicu bi to bilo jedino rešenje umesto skupe stanarine. Tu bismo bili dok trajemo na ovom svetu. Reči ohrabrenja i obećanja nam daju nadu da ćemo jednom i nas dvojica imati krov nad glavom, kako ne bismo u panici čekali svaki kraj meseca kada je vreme da se stanarina plati – kaže za „Vesti“ Ivan Vasilijević.

Novi prilozi iz Sidneja

Već po nepisanom pravilu, dok smo ispisivali navedene redove, za braću Vasilijević iz Arilja stigla je nova pomoć. Ovog puta iz daleke Australije. Reč je donaciji od 200 dolara naše verne čitateljke i velike dobrotvorke Rajke Tarlać iz Sidneja, koja nikad ne sedi skrštenih ruku. Čim u „Vestima“ i na strani Humanitarnog mosta pročita da je neko ugrožen, nastoji svim silama da pomogne. Tako je bilo i ovog puta, stoga ne čudi što je odlučila da ovog puta Vasilijevićima novčano pomogne i olakša tegoban život.

Pored njih, mislila je Rajka i na samohranog i bolesnog oca Bogdana Lukovića iz Ivanjice, kome je takođe, namenila pomoć od 200 dolara. Kao i uvek, Rajkina donacija od ukupno 400 dolara, stići će u ruke onih kojima je namenjena, o čemu ćemo pisati u jednom od narednih izdanja našeg lista.