U američkoj saveznoj državi Vajoming postoji, kao što znate, čuveni Nacionalni park Jelou Stoun i koju god knjigu prelistate piše da je to Nacionalni park SAD. Vajoming može da sebi uzme koji dolarčić od Nacionalnog parka, ali park je Nacionalni park – državno dobro cele Amerike.
Samo u državi Čuda Neviđenih opšte nacionalno dobro može da postane – ako tekuća zavera uspe – vlasništvo komadića dotične zemlje. Ne može u Tanzaniji, ne može u Americi; ne može ni u obožavanoj EU – Atlantidi, ali može u zemlji Čuda Neviđenih.
Znate već o čemu je reč, a afera nije naivna, niti je zavera amaterska.
Prljave ideje obično nastupaju pod velikim zastavama. Odcepljenje Vojvodine od Srbije maršira ovih dana pod velikom zastavom tzv. EU regionalizma i decentralizacije.
Što propusti NATO to dočeka EU. Konkretno: u Briselu Kosovo drže kao završen NATO biznis, ostaje da se pod EU zastavom, a u izvedbi lokalne falange – Pajtićevića i Čankolizića, dovrši NATO biznis. Stvar je već opasno poodmakla.
U tom famoznom Ustavu (jašta nego "ustav"), a pod zastavom "prenošenja nadležnosti", svako poglavlje zaudara na separatizam, a svaki drugi paragraf je stupica. Među stupicama je i ona da nacionali park Fruške gore treba da postane latifundija "deregulisane" Vojvodine. E, tu su se baš do kraja ofirali, spade i smokvin list.
Fruška gora je, apropo, bliže Beogradu nego Novom Sadu ali, avaj, Pajtićevići i Čankolizići su osigurali većinu i u Beogradu. Kad ovih dana u Skupštini Srbije prođe separatizam pod zastavom regionalizacije, kasno će biti za kajanje i naknadnu pamet i za one koje je pogodilo kokošje slepilo. Ako takvih ponegde uopšte i ima.
I sada ključno: da li je moguće da je šargarepa Šengenistana i opšte zatravljenosti evro-Atlantidom dogurala čak do ove nacionalne pronevere istorijskih proporcija? Jeste.
Vladajuća meritokratija neo-drugova iz DS-a samo dovršava, gospodo, nedovršenu misiju kripto-drugova iz vremena kada su Ce-Ka drugovi u Novom Sadu i Ce-Ka drugovi u Prištini bili već zadobili, svako svoju državicu u zemlji Srbiji i držali bank (Ustav iz 1974.) usred Beograda.
Bacite pogled na "sliku žalosnih događaja" u Skupštini Srbije proteklih dana. Vidite li kako vojvođansku državnost nad – primera radi – Fruškom gorom, brani kao tigrica, zubima i noktima, drugarica Nada Kolundžija (DS) – bivši ponosni član Saveza Komunista Srbije.
I ako vam se na čas pričini da neo-drugovi rade nešto nekonzistentno svom imenu i prezimenu, biću i svetonazoru, opet ste na pogrešnom putu. Evro-atlantizam neo-drugova je samo druga noga globalizma.
Globalizam neo-drugova je, pak, Kominterna (Komunistička internacionala) samo sa drugim predznakom. I jedna i druga ideologija su program globalne dominacije iz jednog centra i smrt nacionalnoj državi.
Za Kominternu znamo da joj je bilo geslo – što se tiče Balkana – "Jaka Jugoslavija – slaba Srbija". Svako ispoljavanje srpske nacionalne svesti, ma koliko benigno, zvalo se tada "velikosrpska hegemonija", a sada "Velika Srbija" i bilo kost u grlu i jedne i druge ideologije.
Naprosto, neo-drugovi sada ideologiju Kominterne preobučene u globalizam prevode u novu realnost. I zato, nema tu ništa nekonzistentno; neo-drugovi rade samo svoj naručeni posao.
I kada Frušku goru dislociraju u, tobože, decentralizovanu Vojvodinu i još – gluvo bilo – počnu da povlače graničnu liniju posred Dunava, od Bezdana do Đerdapa, već vidim Bojana Pajtića i Borisa Tadića kako, u spodobi Stipe Mesića iz 1991. godine, salutiraju u Briselu: "Misija je obavljena, Srbije više nema"
