Visok porast nivoa šećera u krvi posle obroka mogao bi da poveća rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazuje nova studija koja dodatno rasvetljava povezanost dijabetesa, insulinske rezistencije i demencije.
Skok šećera u krvi i rizik od Alchajmera
Prethodna istraživanja otkrila su da dijabetes i demencija u nekim slučajevima mogu biti povezani.
Međutim, da li jedno stanje uzrokuje drugo i koji su biološki mehanizmi uključeni i dalje su oblasti koje naučnici istražuju. Istraživači u Ujedinjenom Kraljevstvu analizirali su veliki genetski skup podataka od 357.883 ljudi i otkrili da su osobe sa relativno višim nivoom šećera u krvi, dva sata nakon jela, imale 69 odsto veću verovatnoću da razviju Alchajmerovu bolest.
– Ovo otkriće bi moglo pomoći u oblikovanju budućih strategija prevencije, ističući važnost kontrole šećera u krvi ne samo uopšte, već i posebno nakon obroka – kaže epidemiolog Endru Mejson sa Univerziteta u Liverpulu.
Istraživači su koristili tehniku nazvanu Mendelova randomizacija za analizu podataka. Umesto da direktno mere šećer u krvi nakon obroka, tražili su ljude sa genima za koje se zna da su povezani sa skokovima šećera u krvi nakon jela.
Pošto ovaj pristup uzima u obzir genetiku, isključuje se uticaj faktora okoline i drugih zdravstvenih stanja, što omogućava pouzdanije utvrđivanje uzročno-posledične veze.
Iako je postojala jaka veza između postprandijalnih skokova šećera u krvi i Alchajmerove bolesti, nije pronađena veza između standardnih nivoa glukoze ili insulina, niti insulinske rezistencije, i Alchajmerove bolesti ili demencije uopšte.
Takođe, snimanja mozga kod podgrupe učesnika nisu pokazala povezanost između karakteristika glukoze ili insulina i promena u veličini mozga, hipokampusa ili većeg oštećenja bele mase, što ukazuje na to da se verovatno radi o suptilnijim procesima koji povezuju skokove šećera sa Alchajmerovom bolešću.
„Prethodne studije ukazivale su na to da je glukoza dva sata nakon obroka glikemijski pokazatelj koji snažno predviđa lošije kardiovaskularne ishode“, navode istraživači u objavljenom radu.
„Naši nalazi ukazuju na to da je genetska predispozicija za ovaj marker postprandijalne glukoze takođe povezana sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.“
Još uvek nije jasno zašto skok šećera u krvi nakon obroka povećava rizik od demencije, ali je poznato da je mozak, kao i ostatak tela, zavisan od glukoze.
Moguće je da se nakon obroka javlja neka vrsta upale ili stresa u moždanim ćelijama, a kasnije ciljanje na ove procese moglo bi da dovede do lečenja ili prevencije demencije.
Ipak, postoji značajna zamerka u vezi sa studijom: istraživački tim nije bio u mogućnosti da ponovi nalaze u starijem genetskom skupu podataka od 111.326 ljudi, što je možda posledica razlika u načinu odabira učesnika.
Originalni skup podataka Britanske biobanke koji je korišćen uglavnom obuhvata zdravije učesnike i osobe višeg socioekonomskog statusa, a uključuje isključivo bele Britance. Zbog toga je potrebno dodatno istraživanje kako bi se ova hipoteza testirala u raznovrsnijim populacijama.
– Prvo moramo da repliciramo ove rezultate u drugim populacijama kako bismo potvrdili vezu i bolje razumeli osnovnu biologiju – kaže genetički epidemiolog Viki Garfild sa Univerziteta u Liverpulu.
– Ako se nalazi potvrde, studija bi mogla da otvori put novim pristupima smanjenju rizika od demencije kod ljudi sa dijabetesom – dodaje ona.
