Mesec karakterizuje suvoća i prašnjavost i naravno nedostatak atmosfer. Uprkos svemu ovome naučnici su otkrili da je tlo Mesca puno kiseonika te su nedavno otkrili kako kiseonik da izvuku iz mesečeve površine odnosno tla.
Reč je o postupku kojim bi se iz Mesečevog regolita, mrvljenog materijala na baznoj steni koji strogo gledano i nije isto što i tlo, mogle crpiti zalihe kisieonika i metalnih legura, pri čemu se istovremeni ne bi proizvodio otpad.
To bi se moglo pokazati izuzetno korisnim ako se uzmu u obzir planovi osnivanja baza i kolonija na Mesecu u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti, piše Science Alert
Mesečev regolit pun je kiseonika
Zahvaljujući uzorcima regolita prikupljenima na ranijim Mesečevim misijama, danas je poznato da kiseonik čini 40-45 posto njegovog sastava.
Postoji samo jedan problem. “Iako je vrednost kiseonika neprocjenjiva, u regolitu je on deo spojeva oksida koji dolaze u obliku minerala ili stakla, što ga trenutno čini neupotrbljivim”, rekla je hemičarka Bet Lomaks sa Univerziteta u Glazgovu
Velika vrednost uzoraka regolita čini rdirketno provođenje eksperimenata na njima nemogućim, no korištenjem zemaljskih materijala moguće je stvoriti “lažne” uzorke zvane simulanti, čija bi konzistentnost bila identična originalnima.
Raniji pokušaji izvlačenja kiseonik iz Mesečevog regolita pokazali su se u hemijskim redukcijama železovih oksida s ciljem dobijanja vode, nakon čega bi se postupkom elektrolize pokušalo odvojiti kiseonik od vodonika. Takvi postupci pokazali su se presloženima i u završnici neuspešnima, delom i zbog previsoke temperature pri kojoj bi se regolit otopao.
Poučen neuspehom ranijih pokušaja, tim profesorke hemičarke Lomaks odlučio je preskočiti postupak redukcije i odmah preći na elektrolizu regolita u obliku praha.
“U postupku smo se koristili elektrolizom rastopljene soli, što je prvi pokušaj procesuiranja čvrstog simulanta regolita uz pomoć materijala u prahu kojim bi se mogao izdvojiti sav raspoloživi kiseonik”, rekla je LomaKS.
A evo kako bi se to uradilo:
Regolit bi prvo bio bio stavljen u korpu pokrivenu mrežom. Nakon toga njemu je pridodat kalcijev hlorid u funkciji elektrolita te se dobijena mešavina zagrejavala do temperature od 950°C, pri čemu nije došlo do topljenja. Smesa je tada bila izložena električnoj struji, što je dovelo do ekstrakcije kiseonika i premeštanja soli na anodu, odakle je ona lako mogla biti uklonjena.
Za ekstrakciju 96% kiseonika iz regolita bilo je potrebno 50 sati, pri čemu je jedna trećina njega izašla sa izudvnim plinovima, a ostatak je bio izgubljen.
Ipak, reč je o velikom napretku s obzirom na ranije pokušaje, koji se ogledao i u činjenici da su metali preostali nakon ekstrakcije kiseonika bili iskoristivi.
Tri velika skupa legura izašle su iz postupka kao nusprodukti: legura železa i aluminijuma, legura železa i silicijuma kai i legura kalcija, silicija i aluminijuma Rezultati postupka pokazali su da bi se on mogao primenjivati čak i ako bi se utvrdilo postojanje zaliha leda na Mesecu kao mogućih izvora kiseonika!.
“Rezultati koje smo dobili pokazali su da se ovom tehnikom može proizvesti kiseonik potreban za preživljavanje budućim kolonistima sa Zemlje na Mesecu, koji bi istovremeno mogao biti korišten i kao izvor goriva”, rekao je Džejms Karpenter iz Evropske svemirske agencije.
Koja je svrha? Deluje sve besmisleno i nesvrsihodno. Držimo se Zemlje i sačuvajmo je, ako je ikako moguće, pored moćnih, alavih budaletina, koje, radi sticanja što većeg profita, uništavaju planetu.
“Naučnici” su ponudili tehnologiju stvaranja kao i na Zemlji, a to je dobro nam poznata “devastirajuća primena savremene tehnologije”. Dakle, ništa novo. Uostalom, ponuđeni postupak je sličan tehnologiji izvlačenja “crnog zlata” iz utrobe naše Zemlje. Naši vajni i svetski naučnici bi trebalo da ponude, što se od njih i očekuje, postupak stvaranja kiseonika po novoj metodologiji: stvaranje bez devastacije okoline. Da li postoji takav novi i efikasan način: Svakako, da!