Nova studija objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine sugeriše da bi, makar radi zdravlja srca, trebalo da izdvojite najmanje 10 minuta dnevno za šetnju.
Za potrebe istraživanja, naučnici su analizirali podatke 33.560 osoba starosti između 40 i 79 godina koje su prelazile manje od 8.000 koraka dnevno i nisu imale istoriju kardiovaskularnih bolesti ili raka.
Učesnici su tokom jedne nedelje nosili fitnes narukvice kako bi pratili broj koraka i način na koji su ti koraci raspoređeni tokom dana. Nakon toga, istraživači su pratili njihovo zdravlje narednih osam godina.
Istraživači su otkrili da ljudi koji su neprekidno hodali 10 do 15 minuta dnevno imaju oko 4 posto rizika od kardiovaskularnih događaja poput srčanog ili moždanog udara, u poređenju sa 13 posto kod onih koji su hodali samo oko pet minuta u kontinuitetu.
Najveće koristi primećene su kod osoba koje su pravile 5.000 ili manje koraka dnevno. U ovoj grupi, rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti pao je sa 15 posto kod onih koji su hodali kratko na 7 posto kod onih koji su hodali do 15 minuta bez prekida.
– Verovatno se ovde dešava nekoliko stvari – objašnjava Emanuel Stamatakis, doktor nauka, koautor studije i profesor fizičke aktivnosti, načina života i zdravlja stanovništva na Univerzitetu u Sidneju.
– Kada hodate 10 do 15 minuta ili duže bez zaustavljanja, vaše srce i pluća dobijaju priliku da rade kontinuirano – dodao je on.
Ova uravnotežena aktivnost pomaže telu da efikasnije koristi kiseonik, poboljšavajući cirkulaciju u tom procesu, navodi Stamatakis.
To može biti posebno korisno za ljude koji su uglavnom neaktivni, kaže Borha del Pozo Kruz, doktor nauka, glavni autor studije i profesor na Odeljenju za sportske nauke i kliničku biomehaniku Univerziteta Južne Danske.
– Da bi se postigle kardiovaskularne koristi, telu je potreban dovoljan obim aktivnosti (više ukupnog kretanja) ili intenzitet (veći napor u minuti), a neprekidno hodanje postiže kombinaciju oba, čak i pri umerenim brzinama – kaže del Pozo Kruz.
S druge strane, hodanje u kraćim intervalima sa nižim intenzitetom ne dozvoljava kardiovaskularnom sistemu da se “uključi” dovoljno dugo da bi ostvario ove koristi, dodaje Stamatakis.
Iako sve ovo ima smisla u teoriji, treba imati u vidu da su navike hodanja učesnika praćene samo nedelju dana i da je studija pronašla samo povezanost između manje aktivnosti i većeg rizika od srčanih problema – nije dokazala da manje hodanja direktno uzrokuje te probleme, ističe dr Kristofer Berg, kardiolog u MemorialCare Heart and Vascular Institute u Orange Coast Medical Centeru u Fountain Valleyju, Kalifornija.
Dakle, koliko duge vaše šetnje zapravo treba da budu?
Ovi nalazi ne znače da su kratki periodi vežbanja beskorisni.
– Za ljude koji su trenutno neaktivni, prvi i najvažniji korak je da jednostavno počnu da se kreću – svako povećanje dnevnog broja koraka pomaže – kaže del Pozo Kruz.
Kada to postane navika, on predlaže da se uvedu duže, neprekidne šetnje od najmanje 10 minuta brzim tempom. Vremenom se može povećavati i brzina i trajanje hodanja, dodaje on.
Dr Berg ističe da to može zahtevati malo planiranja: “Duži periodi hodanja neće se dogoditi slučajno”.
Na kraju, povećanje vremena i tempa najbolji je način za postizanje zdravijeg srca, zaključuje Stamatakis.
