pixabay.com
Foto: Ilustracija

Jedan duhoviti kolumnista svojevremeno je napisao: „Kada vam majstor uđe u kuću, saznaćete šta znači diktatura proletarijata“.

Mnogi domaćini u Srbiji ovu „diktaturu“ mesecima priželjkuju. Džaba, majstora ni za lek!

Već je postalo opšte mesto da se Srbija suočava sa alarmantnim nedostatkom lekara i medicinskih sestara, ali tome treba dodati i zanatlije svih profila. Odlaskom u pečalbu visokokvalifikovanih radnika i malom zainteresovanošću mladih za zanate, u Srbiji je postala svakodnevica da se dobri majstori lučem traže. I svi su deficitarni – od onih u građevinskoj i industrijskoj proizvodnji do onih koje možete da pozovete i da vam u kratkom roku dođu i poprave kućne aparate ili zalepe tapete.

Sam svoj majstor

Pokušajte da promenite razbijene pločice u kupatilu, zamenite oluk ili zavarite ogradu na terasi. Potraga za keramičarima, limarima ili zavarivačima će se toliko odužiti da će mnogi na kraju očaja biti prinuđeni da se prihvate priručnika „Sam svoj majstor“.

Za dobrog majstora nema odmora: Miodrag Miki Dimitrijević

Miodrag Dimitrijević iz beogradskog prigradskog naselja Boleč vratio se pre tri meseca iz Holandije, iz pečalbe. Nije se čestito ni odmorio od puta, a već je imao pozive za posao. Kao majstor koji je u građevini već tri decenije, ume sve da radi, od zidanja, malterisanja, fasade do keramike i krečenja. Sada je uzeo veliki posao – izgradnju kuće od temelja do krova.

– U Srbiji su cene građevinskih radova male, pogotovu ako radite za neku privatnu firmu. Gazde gledaju da ućare na dnevnici, ne prijavljuju radnike, a nema više velikih građevinskih firmi koje su bile među najboljima u svetu jer naš narod je vredan i mi smo ljudi veštih ruku. Nema više Energoprojekta, Trudbenika, Hidrotehnike, Poleta, koji su gradili širom sveta. Ovo što se sada u Srbiji gradi više nije industrijska gradnja. A i mlade malo zanimaju zanati. I zato smo tu gde smo – kaže majstor Miki, kako ga zovu prijatelji, a klijenti tepaju kada nastoje da ga odobrovolje.

Majstor Miki je pre više od tri decenije završio Građevinsku školu na Zvezdari, smer – završni radovi. Ovog upisnog roka za taj smer, koji pripada IV stepenu i školuje buduće šefove gradilišta i nadzornike, bila su planirana dva odeljenja od po 30 učenika. Prijavilo se samo 16 kandidata!

Korekcija smerova: Dragana Radovanović, direktorka Građevinske škole na Zvezdari

Direktorka škole Dragana Radovanović kaže da je zbog stupanja na snagu Zakona o dualnom obrazovanju izvršena korekcija nekih smerova i upisnih kvota. Dobra vest je da su za predstojeću školsku godinu popunjena odeljenja dekoratera i keramičara (po 30 đaka), dok se 27 učenika opredelilo da uči za montera suve gradnje.

Dva maturanta

– Sa tesarima i armiračima smo imali problema, deca se nisu prijavljivala za ove profile, ali sada kada su ovi profili, zajedno sa zidarskim, objedinjeni u operater osnovnih građevinskih radova upisalo se njih 13, dok smo mi planirali odeljenje od 15 đaka – otkriva direktorka za „Vesti“.

Ranijih godina u građevinskim školama u Srbiji mogli su se na prste jedne ruke nabrojati kandidati za zidara ili tesara. Zbog toga su škole gasile te smerove, neke spajale u jedan, ali je generalno ostao vapaj građevinske industrije da bez ovih zanata nema gradnje. Još se prepričava kako su u celoj Vojvodini samo dva dečaka, Milan i Stanko, bili jedini mali maturanti koji su školske 2016/17. upisali zidarski zanat. Odmah su dobili i stipendije grada Subotice i države, baš kao što se stipendije i studentski dom obezbeđuju i đacima škole na Zvezdari, jedne od najstarijih ovog profila u Evropi.

Zato ne treba da čudi što se sa majstorima u Srbiji sada pregovara kao sa najsujetnijim lekarom koji treba da vam leči dete – sa strahopoštovanjem i bez mnogo potpitanja.

Tri bravara na celu državu

Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije konstatuje da se na tržištu radne snage niko ne bavi ljudima, a da privreda „može da se slika ako nema ljudi da prave pare“.

Bivši ministar za rad i socijalnu politiku žestoko kritikuje uverenje da će tržište sve regulisati.

– U Srbiji nema ko da radi jer zbog malih plata ljudi odlaze u inostranstvo. Zar treba da u Srbiji ostanu tri bravara, pa da im onda povećamo platu?! – primećuje Lalović.

Turci grade za srpsku policiju

Majstori iz Srbije se prevashodno sami ili preko agencije snalaze za posao u inostranstvu. Srbija za sada ima potpisan međudržavni sporazum samo sa BiH, Slovenijom i Belorusijom kojim se na državnom nivou reguliše zapošljavanje srpskih radnika. I dok srpski majstori odlaze, mi angažujemo strane radnike da grade po Srbiji. Tako u Nišu, turski zidari grade stanove za srpske bezbednjake i zaposlene u vojsci i policiji.

Probirljivi Švajcarci

I na Zapadu kubure sa visokvalifikovanim radnicima. Nedavno je objavljeno da samo Švajcarskoj nedostaje čak 42.778 zanatlija, koji su ujedno i najtraženija radna snaga na tamošnjem tržištu rada. Najviše nedostaju elektromonteri, instalateri, stolari, zidari, moleri… Za razliku od Nemačke, Austrije ili skandinavskih zemalja, koje rado primaju kvalifikovanu radnu snagu iz Srbije i BiH, Švajcarci prednost daju građanima EU. Pritom, Hrvatsku, iako članicu EU, i dalje drže na listi zemalja čiji građani, da bi ostali da rade duže od tri meseca u zemlji sireva i časovnika, moraju da imaju radnu dozvolu u skladu s kvotom koju je odredila ova država.

Podaci sa biroa rada

Za prva četiri meseca ove godine oko 180.000 zanatlija najrazličitijih profila zvanično je tražilo posao u Srbiji. Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije, ima objašnjenje za nesklad između nedostatka majstora i podatka sa biroa rada.

– Najstručniji su uvek angažovani, za njih stalno ima posla, zato najčešće rade privatno, na crno. Za razliku od njih, na birou rada su evidentirani svi oni koji nisu dovoljno kvalifikovani. To su ljudi koji nisu u ovom trenutku potrebni poslodavcima – izjavio je Rodić za srpske medije.

Gase se odeljenja

Posle junskog prijemnog roka u čak 247 odeljenja širom Srbije upisalo se manje od 10 učenika za zanate poput zidara, konobara, tesara, obućara, pa će ona biti ugašena ili spojena sa drugim.

– Neki poljoprivredni, kožarski, grafički, mašinski i slični smerovi više neće postojati jer malo dece želi da se školuje za mlekare, bravare, mehaničare – izjavio je za beogradske medije Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Antić smatra da bi ova situacija mogla da se popravi spajanjem sličnih smerova:

– Kuvar i kulinarski tehničar ili auto-limar i farbar odeljenja su koja se bave istom tematikom i bez problema bi mogli da postanu jedan smer. Tako bismo umesto dva smera za koje je zainteresovano po 10 učenika imali razred koji želi da upiše 20 đaka, što je dovoljan broj za nastavu.

MMF: Ostaćete bez petine radnika!

Međunarodni monetarni fond objavio je podatke da će se mnoge zemlje tek suočiti s ozbiljnom migracijom radnika, uz napomenu da države srednje, istočne i jugoistočne Evrope takav problem neće moći da reše samo ozbiljnim sistemskim merama koje se svode na mnogo više rada. Tao Džang, zamenik Tao generalne direktorke MMF, predvideo je da bi u Slovačkoj ili Srbiji radne snaga mogla da padne za 20 procenata.

Rešenje Tao Džang vidi u podizanju starosne granice za penzionisanje, ohrabrivanje žena i starijih radnika za ulazak na tržište rada.