Tečnost dobijena fermentacijom kupusa prilikom kiseljenja, od davnina se koristi u ishrani na Balkanu, pre svega kao lek protiv mamurluka.
Tradicionalno, rasol se pije zimi jer mu je “tada vreme” i u mnogim domovima se preporučuje kao narodni lek protiv mamurluka tokom praznika. Ali, sve češće dobija pažnju zbog potencijalnih zdravstvenih koristi. Rasol sadrži korisne bakterije mlečne kiseline koje povoljno utiču na crevnu floru. Redovno, umereno konzumiranje može da doprinise boljem varenju, jačanju imuniteta i ravnoteži digestivnog sistema. Kao i kiseli kupus, rasol sadrži vitamin C, vitamine B-kompleksa, kalijum, magnezijum i gvožđe. Vitamin C doprinosi jačanju imuniteta, dok minerali pomažu u regulisanju elektrolita u organizmu.
Međutim, ono što je posebno jeste udeo vitamina B, odnosno prisustvo vitamina B12. To je zato što se vitamin B12 retko nalazi u povrću. U fermentisanoj hrani, pretpostavlja se da ga proizvode bakterije mlečne kiseline. To je dobra stvar, vitamin B12 je neophodan za mnoge metaboličke procese – uključujući formiranje crvenih krvnih zrnaca, ćelijsku detoksikaciju, proizvodnju energije i formiranje mijelinskog omotača (zaštitnog sloja nerava).
Zbog visokog sadržaja natrijuma i tečnosti, rasol se često koristi za brzu nadoknadu elektrolita, naročito nakon fizičkog napora ili konzumiranja alkohola. Fermentisana hrana može povoljno da utiče na metabolizam i regulisanje šećera u krvi, iako su za ove tvrdnje potrebna dodatna naučna istraživanja.
Rasol ima veoma malo kalorija, što ga čini pogodnim napitkom za osobe koje vode računa o telesnoj težini. Da bi se kupus ukiselio, osim vode, mora da se doda i so, a upravo to je najveći nedostatak rasola – velika količina natrijuma. Prekomerno konzumiranje može da doprinese povišenom krvnom pritisku, zadržavanju tečnosti i opterećenju bubrega.
Ljudi koji boluju od hipertenzije, bolesti bubrega, srčanih oboljenja ili gastritisa trebalo bi da ograniče ili izbegavaju konzumiranje rasola, osim uz savet lekara. Stručnjaci savetuju umerenost – čaša rasola (100–200 ml) povremeno može imati pozitivan efekat, ali ne bi trebalo da postane svakodnevna navika, naročito kod osoba sa zdravstvenim ograničenjima.
Rasol ili kako bi stranci naveli “zdrav sok od kupusa” dobija se na dva načina: kao “bonus” kada se ukiseli kupus ili može da se priremi od iseckanog svežeg kupusa u koji se doda voda i ostavi se da fermentira 4-5 dana.
Kada se kiseli kupus u velikim količinama, naše bake su dodavale i nekoliko glavica crvenog, kako bi rasol imao “lepšu boju”. Rasol je obično hladan jer se posude u kojima se kiseli kupus drže na hladnom mestu.
Da bi imao dobar efekat, trebalo bi ga piti hladnog, u slučaju da se zagreje, ne gubi samo enzime i vitamine osetljive na toplotu, već i vredne bakterije mlečne kiseline i probiotsko dejstvo, preneo je portal gruenesmoothies.eu.
