– Skljokao mi se pritisak, pala sam u nesvest i nije mi jasno šta tu ima interesantno. Podigla se tolika prašina i dreka kao da sam se drogirala u najmanju ruku. Na stolici su me uneli u kola Hitne pomoći i to nije nimalo lepo za videti.
I kao da nije dosta što su to objavile gotovo sve novine, nego ajde još i da prikažemo na televiziji. Pokušala sam to da sprečim, ali nisam uspela. Ružno je za videti, ne samo da je surovo i neukusno, već je i morbidno. Kolabirala sam od stresa i umora, ali sada sam dobro, kao da ništa nije bilo – kaže Cakana, koja je ipak odlučila da uradi medicinske analize, za svaki slučaj.
Zašto i gde toliko jurite?
– Dugo sam jurcala ne misleći na sebe, nisam se štedela, pa nije ni čudo što sam pala u nesvest. Ne radi se tu ni o kakvim parama. Radila sam nekoliko humanitarnih koncerata, pa me je i to psihički potreslo. Kad se peva bakama i dekama u staračkom domu, dečici bez roditelja ili bolesnoj deci, ne može čovek da ostane ravnodušan. Nije to ono – odeš i otpevaš i to je kraj priče. Išla sam i na Kosovo, gde sam pevala svom narodu. Sve to ostavi traga, stres se gomila i odjednom čovek pukne. Ali, to nikom nije zanimljivo, već to što sam pala u nesvest.
Šta vam je onda trebalo da prihvatite angažman u opštini Čukarica?
– Kako šta mi je trebalo? U kulturnom centru Čukarica oformila sam hor i sad tražimo odgovarajuće ime. Da bude arhaično, da asocira na tradiciju, na staro, izvorno, ali da ne bude kao nešto što već postoji – Bistrik, Mistrik, Šistrik, šta ti ja znam. Nećemo nikome da krademo ime, već tražimo kuma. Iznenađujuće je da su se pojavila deca, to jest mladi ljudi koji studiraju na Muzičkoj akademiji i to etno-odsek. To su pevački oformljeni mladi ljudi i prezadovoljna sam što radim sa izuzetno talentovanom decom, obrazovanom, koja će za koju godinu biti intelektualci. Hor će se baviti isključivo obradama starih pesama.
Za to primate platu, po rečima predsednika opštine Čukarica?
– Sve te priče o parama mene ne zanimaju. Svako ko nešto radi, treba da bude plaćen za svoj rad. Ali, pre svega, treba da ima rezultate. A ja ih imam. Niko nije lud da radi za džabe. Ja sam u opštini Čukarica angažovana preko ugovora o radu za povremene poslove. Što se mene tiče, sasvim dobro živim i bez tih para. Mnogo toga sam spremna i da platim iz svog džepa kako bi se ti mladi ljudi stimulisali. To što ja primam od kulturnog centra automatski se prebacuje u svrhu hora. Neka se niko ne sekira šta ću ja raditi sa kojom stotkom evra. Znam, danas je i 100 evra mnogo, ljudi teško žive. Ali, mučno mi je da neko misli da sam te pare strpala sebi u džep, jer nije tako.
Briga me za fotelje– Ja nisam neko ko živi samo od pevanja, to mi je uzgred. Moj muž odlično zarađuje. Mogu i da ne zapevam za pare, neću crći od gladi – kaže Cakana. |
