УЧИМО ЋИРИЛИЦУ
Цифра је знак за број, нота је знак за тон, слово је знак за глас, ћирилица је део нас!
(Ne)briga o srpskom jeziku
Za očuvanje jezika potrebna je ljubav prema njemu, dobar školski sistem i potrebni su oni, kojima je do njega stalo. Ali u ovom trenutku, potrebna je i mnogo veća briga, kako o svom, tako i o jezicima koje učimo, opominju lingvisti.
Razvijanje ljubavi prema jeziku je briga i školskog sistema, ali i svih drugih kojima je stalo do dobrog, pravilnog, tačnog i tečnog jezičkog izražavanja. U ovom trenutku, potrebna nam je mnogo veća briga kako o svom jeziku, tako i o jezicima koje učimo, opominju lingvisti.
Briga o srpskom jeziku i jezičkoj kulturi je uvek ozbiljan i odgovoran zadatak i škole i društva. Jezik se neguje u školama, koje trenutno pohađa oko milion đaka, u medijima i u svakodnevnoj komunikaciji, kažu u kući pisma, jezika i znanja, Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
„Briga o jeziku je sastavni deo društva. Tamo gde nam je i društvo u celini tu nam je i jezik. Ako pogledamo natpise, ispise, po našim ulicama, po našim školama, po našim medijima, onda ćemo videti da najčešće nema lektora, ili ako ih ima, da ne rade ozbiljno svoj posao. Mi smo nemarni prema jeziku, i kao mnogo što šta u ovom društvu, poprilično ga zapuštamo“, kaže šef katedre za srpski jezik Veljko Brborić.
Predsednik Društva za srpski jezik i književnost Boško SuvajDžić smatra da je potrebno da se čuje i glas stručnih društava i institucija, prilikom rada na zakonima o medijima i o zakonima uopšte, koje donosi Ministarstvo kulture.
Nastava slovenskih jezika još se čuva jedino na visokim školama, kaže Petar Bunjak, predsednik Slavističkog društva Srbije.
„Nastava jezika nužno, ukoliko imate regresiju, nužno trpi i na kvalitetu. Ali hvala bogu, današnja metodika, uDžbenički kompleti mogu da obezbede kvalitenu nastavu. Samo da prestanemo da se povlačimo i da krenemo u ofanzivu“, dodaje profesor Bunjak.
Dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandra Vraneš, ističe da ne misli da je srpski jezik ugrožen.
„Ja sam među onima koji misle da je i engleski jezik ugrožen, jer se njegova morfološka i sintaksička struktura u cilju razumevanja narušavaju u svakodnevnom razumevanju i gubi se u lepoti sem u književnoj prepisci, književnim radovima i prevodima“, kaže profesorka Vraneš.
Treba plasirati našu gramatičku, morfološku, sintaksičku i leksičku strukturu na najbolji mogući način. Jezik treba čuvati i prilikom pisanja telefonskih poruka i mejlova, smatraju profesori. Ali kažu i to da treba obrazovati i studente da čuvaju jezik na pravi način.
Ćirilica u istoriji svetske kulture
U istoriji kulture čovečanstva srpska ćirilica je najsavršenije fonetsko pismo na svetu.
Ovu činjenicu zastupaju: nemački filolog Johan Adelung, engleski filolog i književnik Džon Bernard Šo, hrvatski filolog Tomislav Maretić, veliki nemački filolog Jakob Grim, francuski filolog Fransoa J. Ajhof, srpski naučnik svetskog glasa za uporednu gramatiku slovenskih jezika Radosav Bošković, akademik Aleksandar Belić, akademik Mitar Pešikan, poznati slavista akademik Radmilo Marojević i cela plejada filologa od imena i ugleda.
Srpska ćirilica je vrhunac usavršavanja kulture pismenosti – simfonija pisma i jezika, idealan sklad između fonetike i ortografije, na kome su radili Sveti Savo, Gavril Stefanović Venclović, Savo Mrkalj i Vuk St. KaraDžić. Srpski narod je vekovima iskivao tananu jezičku žicu, dok su učeni filolozi registrovali ta stvaralačka dostignuća, prikupljali i usavršavali nemerljivo jezičko blago svog naroda.
Najbolje rešenje za strance jeste da za dva dana nauče srpsku ćirilicu, da izbegnu mnoge od napred navedenih nedoumica i dilema koje se javljaju u latiničkom pismu i da upoznaju – najsavršenije fonetsko pismo na svetu, što je nesumnjivo i sam zaključio čuveni engleski književnik i poliglota Džon Bernard Šo. Oduševljen srpskom ćirilicom, Šo je zaveštao svoju imovinu onom filologu koji će urediti englesko pismo da bude savršeno kao srpska ćirilica. Nemački oftamolog dr Verner Veber odbranio je doktorsku disertaciju u Lajpcigu 1937. na temu Azbuke sveta i ustanovio da srpska ćirilica najmanje zamara oči – da je u stvari odmor za oči, i nazvao je prvom azbukom sveta
Dakle, visoko obrazovani i najkulturniji stranci kao što su Johan Adelung, Jakob Grim, Verner Veber, Džon Bernard Šo, Tomo Maretić i drugi, zapravo nas cene po ćirilici, a ne po latinici.
Rekli su o Srbima: Citati velikana koji su govorili o srpskoj hrabrosti, duhovnosti i želji za slobodom
„Došli smo sa malo poštovanja za njih, a vraćamo se puni divljenja. Videli smo narod miran, samopouzdan, rodoljubiv. Našli smo najbolje vojnike na svetu, hrabre, poslušne, trezvene, voljne da žrtvuju život za zemlju i nacionalnu ideju.“
Norveški pukovnik Karsten Angel
„Kao i danas, tako i po vizantijskim izvorima koji su uvek strogo ocenjivali Slovene, hrabrost je bila istaknuta vrlina Srba. Istorija priča o mnogim srpskim ljudima koji su se snagom, hrabrošću i požrtvovanošću pokazali dostojnim mesta pored heroja svih naroda.“
Feliks Kanic, putopisac
„U Srbiji i Crnoj Gori viđa se vandredno veliki broj lepih žena. Sa čuđenjem ćete naći u bedi i prljavštini jedne brdske kolibe žene klasične lepote. Neuporediv je slobodan, veliki pogled tamnih očiju između dugih trepavica, a ispod oštro izrazitih obrva. Između usana leko izvijenih, svetle se pravilni, blješteći beli zubi. Lice je obavijeno tamnim talasima kose koja se povija.“
Fridrih Vališ
„Srpski vojnik je nepobediv. Ne možemo ništa protiv Srba. Srpski seljak je bez poroka, nežan i velikodušan. Srpski vojnik stalno odnosi pobedu zato šro je finiji, inteligentniji, disciplinovan i visokog morala.“
Džavid – paša, turski zapovednik Bitolja
„Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe.“
Nemački general, federmaršal August fon Mekenzi
„Nasilje velikih i moćnih često zna da se okrene protiv njih. Najbolji primer da se ne treba iživljavati nad malima jeste primer malog srpskog naroda koji je stavio tačku na jednu carevinu, koja je trajala skoro hiljadu godina- Habzburšku.“
Isidora Dankan
„Simpatičan svet ti Srbi. Redak osećaj za gostoprimstvo i poverljiva prisnost koja krasi samo one što znaju da budu izvrsni prijatelji.“
Žan – Pol Belmondo
„Važno je da jedan narod kroz sve vekove brojnih iskušenja zadrži svoj urođeni temperament i svoju tradicionalnu simboliku. Srbi su kao malo ko u ovom delu Evrope u tome i uspeli.“
Franc List
„Srbi imaju mnogo toga zajedničkog sa Škotima. Verni su svojoj tradiciji i duboko je poštuju. Mogli bi i stotinu godina da žive pod nečijom paskom, ali ne bi zaboravili svoj identitet. Poseduju izuzetnu gostoprimljivost i vole sve koji ih posećuju. S druge strane, isto su tako tvrdoglavi i teško menjaju mišljenje, a prema ženama ne pokazuju preteranu nežnost.“
Šon Koneri
„Gospodo, ne zavaravajte se! Srbi ne ljube one koji ih drže pod jarmom. Nemam poverenja u SRbe i njihove vođe, čak i kad mi ovde, u Beču, ljube skute. Nemam vere u njih, ali su mi potrebni.“
Marija Terezija
„Srpska epska književnost je biser u evrposkoj riznici, koju će nemački penici tek otkrivati u narednim stolećima. Divim se tim čvrsto izvajanim likovima i karakterima protkanim onim dubokim, doslednim osobinama, koje zaslužuju poštovanje zbog vernosti sebi i neodstupanja od svoje vere u ideje i zaveštenja svojih predaka.“
Johan Volfgang Gete
„Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u đubretu. Ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo!“
Arčibald Rajs
[tdb_mobile_horiz_menu menu_id=”15157″ align_horiz=”content-horiz-center” submenu_align=”content-horiz-center” sub_align_horiz=”content-horiz-center”]
