Put do profesionalnog uspeha popločan je izazovima i odricanjima, a da bi se prešla ta trnovita staza potrebno je beskrajno mnogo volje za učenjem i dokazivanjem, kao i doza velike smelosti da se povuku pravi potezi u pravom trenutku.
Baš takva je životna priča Miljana Mikija Cvijetića, Srbina iz Sidneja, koji je teške godine detinjstva i odrastanja transformisao u karijeru mladog i uspešnog stručnjaka u oblasti investicionog bankarstva.
O Cvijetiću je nedavno pisao ugledni ekonomski list “Australijski finansijski pregled” (Australian Financial Review). Istinski impresionirani životnim putem ovog mladog čoveka, prenosimo vam delove njegove inspirativne priče o uspehu.
Miki Cvijetić je imao samo 19 godina kada je kao pripravnik ugledne Mekvori Grupe (Macquarie Group), poželeo da zatraži savet kako da uđe u svet investicionog bankarstva, ali nije bio siguran koga da pita.
Hrabro je odlučio da pošalje mejl tadašnjem izvršnom direktoru Mekvorija Nikolasu Muru. Isto pismo uputio je i šefu preduzeća Mekvori Kapital (Macquarie Capital) Majklu Karapijeu, kao i Džonu Robertsu, direktoru Mekvori Kapital Fonda (Macquarie Capital Funds).
Sva trojica renomiranih stručnjaka pristala su da se sastanu s Mikijem i posavetovali su ga da završi započeti fakultet za finansije i računovodstvo, a da zatim studira pravo, pre nego što se prijavi za program investicionog bankarstva.
– Bio sam veoma ambiciozan i znao sam šta želim da radim, ali jedan od izazova s kojim sam se suočio bio je taj da kod kuće nisam imao nekoga ko bi mogao da mi da savet o tome – rekao je Cvijetić za “Finansijski pregled”.
List se osvrnuo na Mikijevo detinjstvo, objašnjavajući kako je njegova porodica deset godina pre slanja famoznog pisma došla u Australiju posle ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Cvijetić u to vreme nije znao ni reč engleskog, a razvio je i ozbiljan problem s mucanjem, kao posledica odrastanja u ratnoj zoni.
Kako je rekao za “Vesti”, problem s mucanjem je rešio sam. Kao klinac je nastupao na raznim manifestacijama i takmičenjima u recitovanju i postao poznat u našoj zajednici u Sidneju po dugim pesmama o boju na Kosovu i izraženim ponosom na svoj srpski patriotizam.
– Rođen sam u srpskoj pravoslavnoj porodici u Sarajevu. Kada sam imao samo osam meseci metak me je promašio za nekih 15 centimetara i pogodio u krevetac u kojem sam spavao. Tokom celog rata, naša Ilidža je zasipana mecima, bombama i granatama – ispričao je Cvijetić.
Pošto se rat u Bosni i Hercegovini završio, porodica se 1999. doselila u Australiju u okviru izbegličkog programa. Po dolasku, smešteni su u stan u Liverpulu, predgrađu Sidneja u kojem je utočište pronašao veliki broj Srba koji su morali da napuste svoja ognjišta u BiH i Hrvatskoj.
Po dolasku u Australiju, Miki je brzo naučio engleski i pomagao je ocu Željku, koji je u Sarajevu radio kao profesor matematike, i majci Ruži koja je bila direktor marketinga u jednom preduzeću, da popunjavaju formulare za Centrelink i druge administrativne poslove.
Miki je u Liverpulu završio školu, a zatim upisao studije na Tehnološkom univerzitetu u Sidneju (UTS). Kako je priznao, nije poslušao baš sve savete trojice direktora Mekvorija. Tačnije, nije upisao studije prava, već se zaposlio u sektoru investicionog bankarstva u međunarodnoj kompaniji Barklis (Barclays) kada je imao samo 21 godinu. Već dve godine kasnije ušao je u oblast privatnog kapitala i nedugo zatim dobio unapređenje u sadašnju funkciju direktora investicija kompanije Boab Capital. Sa samo 27 godina!
– Finansijski sam pomagao moju porodicu pošto sam još tokom fakulteta radio stalne poslove. Pomisao da studiram još nekoliko godina i zaustavim karijeru koju sam počeo da gradim, nije mi bila privlačna – rekao je Miki za AFR.
Iako ih nije u potpunosti poslušao, čelnici Mekvorija su inspirisali Cvijetića da istraje u stvaranju svoje karijere i zato im je zahvalan, baš kao i roditeljima i bratu Ognjenu, trenerima u Košarkaškom klubu Obilić i nastavnicima matematike iz srednje škole koji, kako kaže, svi imaju zasluge za njegov profesionalni uspeh.
U razgovoru za “Vesti”, Miki je naročito istakao uticaj koji su na njega imali ljudi koji vode sidnejski Obilić.
– Imam ogromno poštovanje i ljubav prema trenerima Obilića i smatram ih najbližom rodbinom. Najiskrenije vam kažem da u životu nisam upoznao i mislim da neću upoznati bolje ljude od Zorana i Miloša Šalipura i predsednika Stevana Šipke. Posle roditelja, njih trojica su imali najveći uticaj na moj život. Prema meni su se iskreno ponašali kao prema svom sinu ili mlađem bratu. Sedam godina su mi nesebično poklanjali ogroman trud, ljubav i vreme. Mnogo su se žrtvovali za mene i ceo život ću im biti jako zahvalan – kaže Miljan Cvijetić.
Kako je posebno naglasio, veliki deo najlepših uspomena iz detinjstva čine treninzi “jedan na jedan” s braćom Šalipur i učešća na Kupu Draže Mihailović s ekipom Obilića. Iako je vrlo mlad dogurao daleko u životu, Miki Cvijetić nije zaboravio ko je i odakle je. Porodica, Srpstvo, pravoslavlje i “uža” familija iz Obilića zauvek će biti esencija njegove ličnosti.
Odrastanje u Obiliću
Porodica Cvijetić je prvih godina boravka u Australiji koristila usluge dobrotvorne organizacije “The Smith Family”. Dva puta godišnje su odlazili u njihovo skladište da izaberu polovnu garderobu, a upravo ovoj organizaciji Miki je bio preporučen za program školskih stipendija.
Tako je sa deset godina dobio novac da kupi loptu i patike za basket i odmah je počeo da trenira u KK Obilić u Kabramati. Do danas je ostao vezan za ovaj srpski klub.
– Došao sam u klub kao klinac od 10 godina, bio sam najmlađi član i igrao sam za Obilić do 17. godine, znači bukvalno sam odrastao u Obiliću. Tokom tih godina proveo sam mnogo sati trenirajući u Obiliću i tako ostao daleko od mogućnosti da upadam u nevolje na ulici – kaže Miki.
Školarina otvorila vrata uspeha
Pored košarke, organizacija “The Smith Family” omogućila je Cvijetiću i časove plivanja i boksa, ali je pre svega dar za košarku doprineo da uđe u program talentovanih sportista u srednjoj školi “Westfields Sports”.
– Školarina mi je omogućila da se bavim košarkom, koja mi je obezbedila mesto u prestižnoj školi “Westfields”. Konačno, taj put me je doveo i do specijalnog izbornog programa na univerzitetu, u malu grupu veoma impresivnih studenata, što mi je omogućilo da postavim temelje sadašnje karijere – ispričao je Miki za AFR.
