Zbog povećanja emisije CO2 menja se kiselost okeana, što dovodi u opasnost opstanak mnogobrojnih vrsta flore i faune. Zbog emisije ugljen-dioksida nivo gasova staklene bašte sve je viši. Okeani, koji tu emisiju apsorbuju, sve su kiseliji, što sve pogubnije utiče na morske ekosisteme i riblje resurse, tvrde autori izveštaja objavljenog pod nazivom “Biološki uticaji na acidifikaciju okeana” (BIOACID).
Rezultati osmogodišnjeg istraživanja, na kojem je radilo 250 naučnika, pokazali su da kiselost mora i okeana naročito negativno utiče na podmladak morske faune. Broj mladih životinjskih vrsta mogao bi se smanjiti na četvrtinu u odnosu na sadašnji. Neki su stručnjaci još pesimističniji i predviđaju smanjenje na dvanaestinu. Brošura u kojoj su sumirani glavni zaključci biće predstavljena na godišnjoj konferenciji UN-a o klimatskim promenama, koja će se održati u Bonu od 6. do 17. novembra.
Autori projekta BIOACID tvrde da će neke životinjske vrste isprva imati direktne koristi od hemijskih promena (alge koje uhgljen-dioksid koriste za fotosintezu), no čak će i one na koncu biti indirektno pogođene promenama u čitavom lancu ishrane.
Globalno zagrevanje
Naučnici tvrde i da će na pogoršanje promena uzrokovanih zakiseljavanjem uticati i klimatske promene, zagađenost, razvoj obalnih gradova, preterani izlov ribe i poljoprivredna đubriva. Ističu da se acidifikacija događa na vrhuncu globalnog otopljavanja, zbog čega je ljudski rod u dvostrukoj nevolji. Kombinacija ovih dvaju faktora mogla bi biti najkritičniji ekološki i ekonomski izazov veka.
Okeani apsorbuju četvrtinu emisije gasova staklene bašte, a još se četvrtina usisa u biosferu, što prirodno ograničava nivo gasova staklene bašte u atmosferi. CO2, međutim, u atmosferi ostaje stotinama godina, a u okeanima i duže. Gasovi pohranjeni u okeanima imaju dugoročne posledice jer veća koncentracija CO2 povećava kiselost, što menja morski ekosistem.
Svetski okeani svakodnevno apsorbuju četiri kilograma CO2 po osobi, a postojeći nivo kiselosti okeana „bez presedana je u 300 miliona godina“, upozoravaju naučnici. CO2 iz fosilnih goriva rastvara se u morskoj vodi, proizvodeći ugljeničnu kiselinu, zbog čega se pH faktor vode smanjuje.
Ugrožen život u okeanima
Od početka industrijske revolucije prosečna pH vrednost globalne površine okeana pala je s 8,2 na 8,1, što znači da je kiselost povećana za blizu 26 posto.
„Acidifikacija utiče na život svih stanovnika mora, ali u različitoj meri“, rekao je za BBC autor studije, prof. Ulf Ribesel iz Centra za istraživanje okeana “GEOMAR Helmholtz”, upozorivši da će negativan uticaj snažnije osetiti morske životinje u njihovoj ranijoj životnoj fazi.
„Čak i ako morski organizmi nisu direktno pogođeni zakiseljavanjem, ono će na njih indirektno uticati preko promene staništa ili izmena u hranidbenoj mreži“, kaže prof. Ribesel i dodaje: „Već je ugrožen podmladak atlantskog bakalara, moskog leptira, plave dagnje, morske zvezde i morskog ježa, životinja koje naseljavaju Atlantski okean.“
Stručnjak za zakiseljavanje okeana iz britanske laboratorije “Plymouth Marine” doktorka Karol Tarli kaže da je istraživanje BIOACID-a izuzetno važno.
„Ono doprinosi značajnom uvidu u posledice koje zakiseljavanje okeana može imati na velik broj morskih organizama, od mikroba do ribljih vrsta. Glavna tema ovogodišnje konferencije UN-a o klimatskim promenama u Bonu biće upravo okeani i njihovi ekosistemi, što je vrlo značajno jer će ti poremećaji uticati i na život čoveka na našoj planeti“, rekla je Tarli.
