D. N. Petrović
Često i bez ogreva: Dušimir Vuksanović

Starac Dušimir Vuksanović godinama živi sam u zaseoku Pačevina na padinama Golije kod Novog Pazara. Preživeo je dva šloga i jedva je ostao u životu. Nema nikakva primanja, ne može da radi, desna ruka mu je otkazala, a od najbližeg komšije udaljen je pet kilometara. Da Dušimiru svojevremeno, dok je bio šlogiran i na postelji, nisu pomogli čitaoci „Vesti“ umro bi od gladi, studi i samoće.

Poslednjih godina retko dobija donacije, a kada ih dobije, sav novac odmah potroši na lekove. To je učinio i pre nekoliko dana kada smo mu teškom mukom, jer je put do Pačevine uglavnom neprohodan, doturili 100 evra koje su mu, preko humanitarca Hida Muratovića (po 50 evra), poslali naša čitateljka Dobrila Marinković iz Amerike i dugogodišnji donator Sefat Bronja iz Nemačke.

– Ni sam ne znam kako preživljavam. Da nije rođaka i komšija koji me povremeno posete i donesu mi po neki hleb i najnužniju hranu, crkao bih od gladi. Kamo sreće da novac koji sam dobio mogu da potrošim na namirnice i ishranu, nažalost, sve ću dati na lekove – žali se ovaj usamljeni i bolesni starac.

Naglašava i da ga „sam bog drži u životu“.

– Pošto nisam imao novca za ogrev, često i u toku zimskih dana, ne ložim šporet. Pokrijem se nekakvim prnjama i strepim da li ću dočekati jutro. I da umrem, ne bi niko znao da me više nema, toga se najviše bojim. Stalno strahujem da li će kad mi bog uzme dušu imati ko da me sahrani, slične brige more još mnoge ostarela i bolesne u ovom kraju – ističe Dušimir i moli nas da prenesemo veliku zahvalnost i pozdrave dobrotvorima iz Amerike i Nemačke.

Od Sefata Bronje iz Nemačke stiglo je još 100 evra, a donacija je uručena Marini Jovanović iz zabitog sela Troštice na Goliji, sestri Miloša Jovanovića, ratnika sa Košara, koja je teško polomila koleno i bije bitku da ponovo stane na svoje noge.

– Kupićemo lekove, ne znam kome su potrebniji, da li meni, Milošu ili majci Rosi. Primam specijalne injekcije i samo za jedan lek moram da obezbedim po 50 evra, a Miloš ima sve ozbiljnije psihičke probleme (posledica ratovanja na Kosovu), pa su i njemu potrebni lekovi. Majka Rosa operisala je karcinom dojke, pa stalno mora na zračenja u Kragujevac, i njoj su potrebni medikamenti i posebna hrana koju ne možemo da nabavimo. Nemoćni smo, naša sudbina i naš dalji život možda najviše zavise od dobrih ljudi i njihove pomoći – priča Marina i uz veliku zahvalnost Sefatu Bronji i Hidu Muratoviću naglašava da se država ogrešila o Miloša i njegovu porodicu.

Krv je lio i zdravlje izgubio na Kosovu, a 17 godina nije imao zdravstveno osiguranje, niti je mogao da se leči.

– Da nije bilo Hida Muratovića, medija i čitalaca „Vesti“, koji su nam pomogli da bar dobijemo pristojan krov nad glavom, još bi živeli u iznajmljenoj kući koja je više ličila na štalu. Da nam je zdravlja, izborili bi se za bolji život, ovako se u boga nadamo da ćemo se izvući – dodaje Marina.

Radišino lečenje na prvom mestu

Još jedna donacija od 100 evra, Miloša Drobnjaka iz Švajcarske, došla je u ruke Slobodana Bandovića iz sela Gradac kod Sjenice, koji sa suprugom Stankom i majkom Marijom u muci i sirotinji odgaja trojicu dečaka (a četvrto dete je na putu). Isto tako se bori da izleči srednjeg sina Radišu, koji je progovorio tek u petoj godini i to zahvaljujući lečenju koje su mu omogućili naši čitaoci.

– Donaciju ćemo potrošiti za nastavak Radišinog lečenja, za stalni rad sa logopedom u Sjenici i Novom Pazaru. Samo za gorivo mesečno nam je potrebno po nekoliko stotina evra koje kopajući kanale, grobove po Pešteru i tovareći ugalj u rudniku Štavalj nikako ne mogu da zaradim. Hvala do neba dobrim ljudima iz naše dijaspore, a posebno čitaocima „Vesti“ – poručuje Slobodan.

Još čekaju „svetlo“

– Dobri ljudi iz dijaspore i aktivisti organizacije „Srbi za Srbe“ pomogli su nam da sagradimo novu kuću u koju smo se samo delimično uselili, jer još zbog komplikovane papirologije, mnoštva dozvola i dažbina koje nam traži sjenička Elektrodistribucija, nismo uspeli da uvedemo struju. Nadamo se da će nam i svetlo uskoro zasijati, pa će se naš život iz korena promeniti nabolje – ističe glava porodice Slobodan Bandović.