"Budući da monarhično dostojanstvo sjajnost svoju od plemstva pozajmljuje, to je to dvoje tako među sobom spojeno i tako tesno svezom skopčano, da se jedno ne može obarati, a da i drugo ne propadne.
Koji je, pak, taj način, kojim bi vlast najvišeg vladaoca u tako tesne granice mogli skučiti, da bi pored nje jednakost slobode po primeru francuskom mogla postojati?
Mislite li vi da će vladar sam od sebe za vašu ljubav odreći se pradedovskih prava?
Il' ćete rat protiv njegove velevlasti podići?
Ni neka i ne rekne niko, da se jednakost staleža među građanima po primeru drugih naroda može s monarhičnom vlasti tako slagati, da pored ove, i ona može postojati.
Ta jednakost, ili pre, prividnost jednakosti, koja kod naroda postoji, ili je sa slobodom spojena, ili podložnost predstavlja.
Ako je prvo, onda način uprave ima ili vid slobodne republike ili skučene monarhije.
Ako li je drugo, onda upravu ne treba više monarhičnom, već podlom i despotičnom nazivati".
(Sava Tekelija, prvi srpski doktor prava, u govoru na Temišvarskom saboru 1790)
