Pre nekoliko desetina hiljada godina, australijskim nebom su gospodarili džinovski orlovi sa kandžama dugim 30 cm.
Pre oko 50.000 godina, na australijskom kontinentu je došlo do velikih promena. Mnoge velike životinje koje su lutale ovom teritorijom su počele polako da izumiru, a paralelno sa ovim događajima – stižu i prvi ljudi. Među životinjama koje su nestale su se našle ptice iz roda Dromornithidae, džinovski vombati Diprotodon-i, džinovski gušteri Megalania-e i džinovski kenguri Procoptodon-i.
Lista ovih životinja se često proširuje jer naučnici dolaze do otkrića fosila novih i ranije nepoznatih životinja. Tako je bilo i kada su istraživači sa Univerziteta Flinders u Južnog Australiji otkrili skelet letećeg diva, tj. džinovskog orla kom su sada dali naučno ime Dynatoaetus gaffae. Prema studiji, čiji rezultati su objavljeni u Journal of Ornithology, D. gaffae je bio oko dva puta veći od orla klinastog repa, najvećeg žive vrste u Australiji. Njegov raspon krila je dostizao i do 3 metra, dok su mu kandže bile dovoljno velike da ponesu manjeg kengura.
Najveći predator među pticama tokom pleistocena
Tim je uspeo da opiše novu vrstu izmrlog džinovskog orla uz pomoć ostataka koje su istraživači pronašli u pećini Majers, na planinskom lancu Flinders u Južnoj Australiji, 2021. godine. Uz njih su iskoristili i kosti, otkrivene na istoj lokaciji 1956. i 1969. godine.
Prema njihovim tvrdnjama, ova vrsta je dokaz da je na australijskom nebu takođe bilo pripadnika džinovskih vrsta tj, megafaune. I u svom izveštaju dodaju da je: “Ova vrsta verovatno bila najveći predator među kopnenim pticama pleistocena, čija rasprostranjenost je obuhvatala predele od sušne unutrašnjosti do umerenijih regiona priobalne Australije”.
Naučnici sada vode rasprave o tome da li su prvi doseljenci na ovu udaljenu kopnenu masu, pre oko 60.000 do 55.000 godina, imali prilike da se susretnu sa ovom džinovskom vrstom? U to vreme, mnoge velike životinje su još uvek bile žive, stoga je moguće da je džinovski orao nekada davno preletao iznad glava naših predaka.
Ipak, on je najveću opasnost predstavljao za kopnene životinje zbog svojih 30 cm, dugih kandži. Procene istraživača su da je on lako mogao da ponese neku pticu koja ne leti ili čak manjeg kengura. Ali šta je tačno bio uzrok njihovog izumiranja još uvek nije poznato, neke od pretpostavki su da je Dynatoaetus gaffae nestao nakon što je njihov plen izumro ili usled klimatskih i ekoloških promena ili ljudi.
