U više zemalja EU, strankama desnice raste popularnost i postaju nezaobilazni faktor u formiranju vlada, a njihova ocena da međunarodna zajednica greši u odnosu prema Srbiji po pitanju KiM nameće pitanje može li jačanje desnice dovesti do promene stava prema Prištini, koja je decenijama “miljenik Zapada”?
Alternativi za Nemačku (AfD) raste popularnost zbog sve većeg nezadovoljstva građana politikom semafor koalicije SPD-Zeleni-FDP i sa 22 odsto, sada je druga iza CDU/CSU. Šef spoljnopolitičkog odbora AfD u Bundestagu Petr Bistron kaže za “Vesti” da bi AfD suštinski preispitala spoljnu politiku i da bi, prema Kosovu, zauzeli uravnoteženiji stav koji bi osigurao da sve međunarodne obaveze budu ispunjene.
– Naš cilj bi bio podsticanje stabilnosti i mira u regionu, a to bi moglo značiti kritičniju poziciju prema Prištini – kazao je on, uz ocenu da je nemačka politika prema Beogradu i Prištini koju vode Zeleni jednostrana i ideološki ostrašćena.
Kaže i da bi AfD tražio suštinski novo razmatranje politike prema Srbiji i Kosovu, zasnovano na pravičnosti, realizmu i zaštiti nacionalnih interesa.
– Potreban je uravnotežen pristup koji uzima u obzir interese i brige svih strana. Nemačka bi trebalo da igra aktivnu ulogu u regionu kako bi promovisala dijalog i saradnju, a ne da zauzima stranu – kaže Bistron.
Sličnog stava su poslanici desnice u Austriji gde je, prema istraživanjima, Slobodarska partija Austrije (FPO) najjača sa 30 odsto glasova. Šef spoljnopolitičkog odbora FPO Maksimilijan Kraus za “Vesti” naglašava da je Srbija uradila “domaći zadatak”, što se ne može reći za Prištinu, kao i da EU treba da ubedi Aljbina Kurtija da se pridržava Briselskog sporazuma. Kraus ističe da je njegova stranka zaštitnik neutralnosti Austrije, koju vlada konstantno krši.
– Zelena stranka lobira za Kosovo, umesto da vodi računa o interesima obe strane. Ako mi budemo deo sledeće savezne vlade, neutralna uloga naše zemlje će biti prioritet. Austrija je decenijama igrala aktivnu posredničku ulogu i to bi trebalo da čini i ubuduće – kazao je Kraus.
Zajednički interesi
Petr Bistron kaže da odnose sa Srbijom treba postaviti na čvrstu osnovu koja odražava zajedničke interese.
– Istovremeno bi to moglo da znači i pojačanu ekonomsku i diplomatsku saradnju, kao i podršku Srbiji u dijalogu sa Kosovom – ukazao je on.
Kazi mi makar jedan zajednicki interes?
Oštrije prema Prištini svodi se na “Budite dobri! Ma ne, zezamo se”, a u isto vreme Srbiji šamar!