Od sedam vladara iz crnogorske dinastije Petrović jedan je poginuo u atentatu, ali istoričari nalaze nove dokaze da su svi oni, osim vladike Save, koji je umro 1781, bili na nišanu neke velike sile.

Rodonačelnik dinastije Petrović-Njegoš, vladika Danilo, poznat je po tome što je radio na miru i slozi, ali se oštro obračunavao sa Turcima i poturicama. On je izdejstvovao savezništvo sa Rusijom i dobre odnose sa Mletačkom republikom.

Međutim, ima nagoveštaja da je prvog vladara Petrovića mletački inkvizitorski sud osudio na smrt trovanjem, septembra 1716, iste godine kada se vladika Danilo vratio iz Rusije, gde je bio gost cara Petra Velikog. Kazna nije izvršena, jer mletački atentatori nisu uspeli da se približe meti. Taj mletački sud, koji je radio kao vrsta tajne političke policije, navodno je 1755. osudio na smrt i vladiku Vasilija Petrovića, čoveka koji se zalagao za jedinstvo crnogorskih plemena u borbi protiv Turaka.

Odluka o atentatu na Vasilija, pravdana „državnim interesom“, doneta je u Veneciji nakon što je vladika objavio svoj političko-propagandni spis „Istorija Černe Gore“, kojim je nameravao da privuče rusku pomoć. Inkvizitori su poslali generalnom providuru u Kotoru šest doza otrova, i naredili mu da pronađe ljude koji će uspeti da se približe vladici i otruju ga. Ali, vladika Vasilije je bio veoma oprezan. Umro je desetak godina kasnije u Petrogradu, gde je i sahranjen.