Pojedini popularni napici i dalje imaju reputaciju “zdravih”, jer na ambalaži ističu da ne sadrže šećer.
Međutim, ostali sastojci koje sadrže mgu ozbiljno naškoditi našem zdravlju.
“Mnogi napici koji se reklamiraju kao zdravi ili niskokalorični mogu sadržati sastojke koji dugoročno štete telu. Razumevanje njihovih stvarnih efekata pomaže potrošačima da izbegnu nutritivne neravnoteže i metaboličke poremećaje”, upozorava dr Don Tušara Galbadadž, profesor zdravstvenih nauka na Texas Christian Universityju, za “Parade”.
Ipak, jedno popularno i naizgled zdravo piće moglo bi da smanji nivo kalcijuma. Stručnjaci upozoravaju da dijetalna gazirana pića mogu iscrpljivati nivo kalcijuma u telu i oslabiti kosti.
“Dijetalni napici često sadrže fosfornu kiselinu. Ta kiselina otežava apsorpciju kalcijuma i može ga čak izvlačiti iz kostiju, što s vremenom slabi gustinu kostiju – posebno ako takvi napici zamenjuju mleko ili druge izvore kalcijuma”, ističe lekar dr Radž Dasgupta.
Dodaje i da kofein u gaziranim pićima deluje kao diuretik, pa se pri učestalom mokrenju gube male količine kalcijuma. Kod osoba s niskim nivoom kalcijuma to može povećati rizik od preloma i osteoporoze.
Kalcijum je najbolje unositi hranom
Prema rečima doktorke Ojinkansole Avodije, dijetalni napici mogu uticati i na apsorpciju vitamina i minerala.
“Sastojci u tim proizvodima ometaju iskorišćavanje hranljivih materija, što s vremenom može oslabiti zdravlje kostiju, metabolizam i opšte stanje organizma”, kaže ona.
Lekar dr Kristofer Skuderi ističe da “visok nivo fosfata može vezati kalcijum u probavnom sistemu, ograničavajući njegovu apsorpciju”. Dr Galbadadž dodaje da “kofein povećava izlučivanje kalcijuma urinom”, dok dr Avodija upozorava da veštačka zaslađivača u dijetalnim gaziranim pićima mogu negativno uticati na crevnu mikrofloru i time dodatno narušiti apsorpciju hranljivih materija.
Stručnjaci naglašavaju da kalcijum ima ključnu ulogu u zdravlju kostiju, mišića i nervnog sistema. “Kalcijum je neophodan za čvrstinu kostiju i zuba, kontrakcije mišića, rad nerava i zgrušavanje krvi”, ističe dr Galbadadž.
Prema smernicama Nacionalnog instituta za zdravlje, odraslima je potrebno oko 1000 miligrama kalcijuma dnevno, a osobama starijim od 50 godina do 1200 miligrama.
Dr Dasgupta preporučuje da se kalcijum prvenstveno unosi hranom – iz mlečnih proizvoda, ribe s kostima, zelenog lisnatog povrća i orašastih plodova – dok dr Skuderi upozorava da preteran unos putem suplemenata može povećati rizik od bubrežnih kamenaca, probavnih tegoba i srčanih problema.
