Postoji pet stvari koje gotovo nikad ne sanjamo – pogledajte šta nam um ne dozvoljava da uradimo kada sanjamo.
Većina ljudi sanja, ali postoje stvari koje mozak ne „pravi“ u snovima – iako su deo svakodnevnog života.
Stručnjaci kažu da tokom sanjanja naš um funkcioniše na fluidniji, emotivniji i asocijativniji način. Pogledajte šta nam um ne dozvoljava da uradimo kada sanjamo.
Zašto neke stvari ne vidimo u snu
Naša podsvest je čudesna – dopušta letove, čudne transformacije, bizarne priče. Ipak, mozak ima svoja pravila. Studije pokazuju da čak i kad su vam u budnom životu prisutne svakodnevne stvari – mobilni telefon, knjige, računanje – vrlo je malo verovatno da ćete ih videti u snu.
Glavni krivci su neurološki: delovi mozga koji obrađuju jezik, precizne vizuelne detalje ili logiku – usporeni su ili „ugasnuti“ tokom faze sna (REM), pa sve što zahteva čitanje, brojeve ili stabilnu percepciju – nestaje.
Pet stvari koje skoro nikada ne sanjamo
1. Mobilni telefon i savremene sprave
Iako provodimo sate dnevno na telefonu, on se javlja u svega 2-4 % snova. Veruje se da su snovi evoluirali da pomažu u preživljavanju – fokusirajući se na opasnosti i emocije, ne na ekrane.
2. Čitanje teksta ili gledanje natpisa
Ako pokušate da u snu pročitate knjigu, sat ili bilbord – reči se često menjaju, postaju nejasne ili totalno besmislene. To je zato što su centri koji obrađuju jezik i vizuelnu čitljivost slabije aktivni dok sanjamo.
3. Brojevi i računanje
Telefon, sat, cena, broj – sve što zahteva precizno brojanje gotovo je nemoguće jasno videti. Umesto toga, brojevi se iskrivljuju ili nestaju.
4. Mirisi i ukusi
Možda sanjate hranu – ali vrlo retko ćete stvarno „osetiti“ njen miris ili ukus u snu. Većina ljudi koji sanjaju ne prijavljuje mirisne ili ukusne senzacije.
Veruje se da centri za miris i ukus nemaju jaku vezu sa vizuelnim i emocionalnim delovima sna.
5. Realističan odraz u ogledalu/svoje lice
Možete videti ogledalo – ali retko onako kako u stvarnosti izgledate. Lice može biti deformisano, izmenjeno, čak potpuno strano.
To znači da snovi ne daju stabilan, „fotografski“ prikaz našeg lica – refleksije u ogledalu su gotovo uvek nestabilne ili sablasne.
Šta to govori o snovima
Snovi nisu kopija realnosti – nisu stvoreni da reprodukuju svaki detalj iz budnog života.
Snovi služe drugoj svrsi: emocionalnoj obradi, sećanjima, imaginaciji – ne ponavljanju dana.
Kada se u snu pojavi nešto iz realnosti – često je iskrivljeno, simbolično, ili – totalno nestabilno.
Kako ovo možete iskoristiti
Ako vas zanima da bolje razumete svoje snove, ovo može biti koristan filter:
Ako ste sanjali da koristite telefon, da čitate, ili gledate cifre – verovatno je da je taj detalj samo vaše budno sećanje koje rikvercira, a nije „pravi“ san.
Sledeći put kada sanjate hranu – primetite da li „ukus“ postoji: najverovatnije ne.
Ako sanjate sebe u ogledalu, i lice deluje čudno – dobro je znati da je to standard u snovima, a ne znak da ste čudni u realnosti.
Na ovaj način, snovi postaju nežniji prema misterioznosti – a vi dobijate kreativnu distancu za razmišljanje, bez potrebe da sve uzimate bukvalno.
Verujemo da nas upravo upoznavanje ovih granica – razumevanje da neke stvari ne možemo sanjati – oslobađa od bespotrebnih interpretacija. I nudi nam više mira da prihvatimo snove kao senzacije, a ne test realnosti koji nam preplavi mozak kada sanjamo.
