U sabornoj crkvi u Beogradu održana je sveta arhijerejska liturgija koju su služili patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop makedonsko-ohridski Stefan sa vladikama obe crkve, nakon koje je patrijarh Porfirije uručio tomos arhiepiskopu Stefanu o priznanju autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve.
Nakon liturgije, patrijarh Porfirije je istakao da je raskol između srpske i makedonske pravoslavne crkve završen.
– Danas po blagodeti božjoj imamo priliku da ovenčamo to što već postoji među nama a to je jedinstvo. To jedinstvo je u jednom periodu bilo narušeno ali je zaspostavljeno u duhu Crkve, a to je da makedonska crkva, ohridska arhiepiskopija ima ne samo uslove nego potrebu da se organizuje u kontekst autokefalne crkve, da se ispostavi da je to najbolji mogući način i metod života naših pravoslavnih braće i sestara u Severnoj Makedoniji. Zato ono što smo već realizovali kroz služenje liturgije u Skoplju danas osećamo da javno i pred svima dokumentom koji se zove tomos to i obznanimo – rekao je srpski patrijarh.
Odluka da se prizna autokefalnost MPC doneta je na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora u maju ove godine. Za tu odluku glasalo je svih 42 episkopa SPC.
Posle prve zajedniČke liturgije MPC i SPC u Skoplju patrijarh Porfirije saopŠtio je odluku Sabora koji je “jednoglasno i jednodušno izašao u susret molbi Makedonske pravoslavne crkve – Arhiepiskopije Ohridske” i prihvatio njenu autokefalnost.
Patrijarh je tada rekao da će nakon zajedničkog obavljanja tehničko-organizacionih detalja, biti obaveštene sve ostale pravoslavne crkve, koje će biti pozvane da “po svom kanonskom redu i poretku” prihvate autokefalni status MPC.
Одвојили су се од Српске Православне цркве. Са тим су подржали одвајање старе Србије од Србије. Данас им је неко дао благослов, аутокефалност. Ко би други него патријаршија у Турској и сад смо опет браћа. Нема раскола, нема проблема. Све ће бити како треба кад се цео Српски православни свет сакупи око патријаршије у Београду.
Бранислав Милутиновић
Хиљаду година Ватиканског атаковања завршено поразом СПЦ. Синод није издао само своју Цркву , већ и свој Србски народ !!! До другог Светског рата постојао је Црквени сабор који су већином чинили народ (сељаци, варошани , радници, трговци , професори, индустријалци , банкари и виђенији грађани), сабор је бројао чак око пет стотина душа ! Мањи део сабора су чинила свештена лица, а одлуке сабора су биле врховне за управљање СПЦ-ом !!! Титу и комунистима то никако није одговарало, те су одмах присилили Цркву да се одрекне такве врсне институције и да у будуће све буде у оквиру Синода којим су лакше управљали и роварили по Србским душама !!! Признати не постојећи народ и Цркву – то није учинио нико чак и под највећом присилом и окупацијом !!!