Youtube/Lascaux Officiel
Pećina Lasko

Praistorijski crteži u francuskoj pećini Lasko otkriveni su pre osamdeset godina. Izvanredno otkriće uključuje slike praistorijskih ljudi, kojima je i poznati slikar Pablo Pikaso bio impresioniran.

Četvorica francuskih učenika, 12. septembra 1940. godine, rešili su da uđu u prostor kroz jednu rupu u šumi pored reke Vezer u Francuskoj, u Dordonji.

Otkrili su da je ta rupa otvor pećinskog sistema, čiji su zidovi prekriveni istorijski vrednim crtežima.

Ubrzo nakon pronalaska, navodno je i sam slikar Pikaso posetio ove pećine, i rekao da ljudi hiljadama godina nisu naučili ništa o umetnosti.

Danas se Lasko nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine ali posetioci mogu da vide samo kopije dela praistorijske umetnosti.

Umetnost stara i do petnaest hiljada godina uključuje slike stoke, konja, jelena, ljudi i prikaze bića koji su delom ljudi a delom životinje.

Naučnici kažu da je pravu simboliku crteža teško dokučiti.

– Lasko nas je mnogo naučio, ali postoji dosta toga o čemu ne znamo ništa. Pruža nam uvid u svet misli i mašte čoveka praistorijskog doba, ali, pošto su tvorci odavno preminuli, simbolika njihovih dela teška nam je za otkrivanje – rekao je istraživač sa Univerziteta Lajden, Gerit Daseldorp.

Međutim, crteži mogu da pokažu kako je svet izgledao u prošlosti, šta im je bilo važno, kakve su bile životinje koje su ljudi tada koristili…

Na primer, postoje i slike koje prikazuju detalje iz lova, ali ne i prikazi biljaka ili kuća.

Zašto su stanovnici Kamenog doba na toj teritoriji neke delove života smatrali važnijim od drugih, ostaje otvoreno za tumačenje.

Postoji i verovatnoća da je pećina bila i mesto duhovnih, verskih obreda i sastajanja. Na to ukazuju slike koje prikazuju na primer čoveka sa glavom ptice.

Daseldorp kaže da je u pećinama pronađeno malo alata i to uglavnom onog koji se koristio za izradu crteža. To prema njegovom mišljenju pokazuje da nije reč o pećinskim ljudima.

– Da su ti ljudi živeli u pećinama, u hodnicima bi se pronašlo još mnogo alata i, na primer, ostataka hrane – objasnio je Daseldorp.

Inače, samo istraživanje pećine Lasko, još od njenog otkrića, pratile su teškoće.

Posle Drugog svetskog rata, pećine su bile otvorene za javnost, ali do do 1963. Mnogi posetioci su dolazili da ga posete, oko 1.500 dnevno, ali je ugljen-dioksid usled ljudskog prisustva ubrzo je počeo da oštećuje praistorijske slike.

Danas, samo je ograničenom broju ljudi dozvoljeno da uđu, i to na kratko, dok će turisti će morati da se zadovolje kopijom pećina.

Ova odluka je stupila na snagu i zbog pojave plesni u pećini koja se i dalje širi.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime