Kosovsko pitanje, rat u Ukrajini, uvođenje sankcije Rusiji, odnosi sa velikim silama, evropske integracije, energetska stabilnost i priprema za narednu zimu biće ključni politički momenti u 2023. godini za Srbiju po oceni analitičara. Imajući sve to u vidu, jasno je da će ova godina biti možda i izazovnija za Srbiju nego cela prethodna decenija, piše Blic.
Godina koja je iza nas ostavlja u amanet brojna nerešena i teška pitanja koja bi Srbiji mogla da predstavljaju veliki teret u narednom periodu, a sve ono sa čime ćemo se suočavati moglo bi da se svede na dve reči – interes i pritisak.
Interes Zapada da kosovski problem privede kraju, i tako smiri tenzije u ovom delu Evrope, borba za interese i uticaj velikih sila na ovim prostorima, interes da se Srbija približi EU, naravno pod briselskim uslovima…
Sa druge strane je pritisak, ponovo oko Kosova, oko sancija Rusiji, oko energenata i njihove nabavke…
Kosovski problem: Ubrzanje dijaloga
Kako se već neko vreme čini, od rešavanja kosovskog problema će sve počinjati i sve će se završavati: i dalji napredak Srbije ka EU, i njeno približavanje članstvu, i sveukupni odnosi sa Briselom… S tim u vezi je i francusko-nemački predlog za rešavanje ovog višedecenijskog pitanja, ali i činjenica da je zapad u ofanzivi i da, kako stvari stoje, ništa više ne želi da prepusti slučaju.
Tome u prilog govori i činjenica da su očekivanja zapadnih partnera u vezi sa Kosovom velika, kaže izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.
– Početni predlog ne ide u korist Srbije, pa će nastavak dijaloga, sa svim posledicama, biti verovatno i najvažnija politička tema 2023. Kosovo je važno i zbog toga što se na toj temi prelamaju i odnosi Srbije sa EU i SAD, kao i Rusijom, ali i što se radi o bezbednosno osetljivoj i složenoj temi – naveo je Klačar.
Kako kaže Klačar, srpsko društvo bi u 2023. moglo da se suoči sa suštinskom debatom u vezi sa Kosovom budući i da “prihvatanje, ali i odbijanje evropskog sporazuma sa sobom vuku brojne posledice”. On primećuje i da zapadni partneri insistiraju na brzom dogovoru.
– Očito je da se u 2023. želi veliki napredak i potpisivanje dokumenta koji bi de fakto ličio na finalno rešenje kosovskog problema. Pošto su iza tog dogovora stali i SAD i Unija, i dve najvažnije EU članice, to automatski znači da Srbija nema drugog izbora nego da u dijalogu učestvuje i da učini sve kako bi izbegla krivicu za neuspeh – ističe Klačar.
Predsednik obrazovno-istraživačkog centra “Libek” Miloš Nikolić, pak, ne očekuje nikakvo konačno rešavanje kosovskog pitanja u ovoj godini. ali očekuje da jedan od ključnih političkih događaja bude konačno formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
– Da li će ona tako da se zove ili ne, manje je važno od činjenice da nekakav suštinski mehanizam zaštite interesa i prava srpske zajednice na Kosovu mora da postoji. Poverenje je osnova međunarodnih sporazuma i verujem da je posle svega krajnje vreme da do ovoga dođe. Naravno, ukoliko bude spremnosti i odgovornosti, ostvarivanje obećanog i potpisanog može da bude i deo šireg kompromisnog dogovora o onome što se zove normalizacija odnosa sa Prištinom – navodi Nikolić.
On očekuje i postizanje dogovora o široj ekonomskoj normalizaciji odnosa jer, kako kaže, “ekonomija menja kontekst politici”.
– Zadovoljni građani koji uživaju prava, slobode i ekonomski prosperitet najbolja su prevencija od političkih napetosti i sukoba. Verujem da na Zapadu, a posebno u SAD, sve više uviđaju značaj ovoga kao prioriteta – ocenjuje on.
Odnosi sa velikim silama: Na čijoj ste strani?
U godini pred nama odnosi sa velikim silama biće možda i značajniji nego prethodnih decenija zbog složene spoljnopolitičke situacije, čemu je sasvim sigurno “kumovala” ruska invazija na Ukrajinu.
Strane se biraju, zemlje pregrupišu i opredeljuju, i to je ono što se na globalnom planu gleda već godinu dana unazad sa nesmanjenim intenzitetom, naprotiv.
Klačar podseća da je srpska ekonomija i čitav svakodnevni stil života umrežen sa zapadnim partnerima.
– Svaki nacionalni prioritet: Kosovo, EU, energetika, ekonomija povezan je sa složenom arhitekturom odnosa Srbije sa velikim silama. Srbija okleva i pokušava da ostane između direktnog uticaja tih sila, da ostane što manje primetna i u nekoj vrsti balansa, ali je to sve teže jer je u Evropi rat, a kada je rat, gube se detalji i sive boje i žele se jednostavni crno-beli odgovori: na kojoj si strani? Tako će i 2023. godina biti godina velikih diplomatskih aktivnosti jer Srbija bez pažljivo odabrane spoljne politike ne može ostvariti nijedan od svojih vitalnih interesa. Čini se i da je prostor da se ostane nevidljiv u sukobu dve strane sve teži, i možda će 2023. biti godina nekih krupnih odluka o spoljnopolitičkoj poziciji Srbije – smatra Klačar.
Evropske integracije: Građani gube entuzijazam
Protekla godina nije donela gotovo nikakav napredak Srbije na putu ka EU, a sva je prilika da će i ova biti puna izazova na tom polju, pre svega zbog kosovskog pitanja, ali i odnosa prema Rusiji.
Nikolić objašnjava da se naši ključni partneri i naša najvažnija tržišta nalaze se u Evropi, ali da “građani gube EU entuzijazam”.
– Podrška EU integracijama opada. Iako je punopravno članstvo Srbije daleko, nama jeste presudno potrebno buđenje novog optimizma po pitanju potencijala Srbije u saradnji sa našim najvećim partnerima. Verujem da to buđenje može da se ostvari ukoliko našu ekonomsku integraciju sa Evropom podignemo na najviši mogući nivo. Iako ekonomski prosperitet nije zamena za naše mnoge nataložene frustracije i opravdane negativne emocije, to je najdelotvorniji put kojim možemo da idemo kako bismo živeli bolje – kaže Nikolić.
Sankcije Rusiji: Srbija ne treba svoj položaj da precenjuje
Zahtev za uvođenjem sankcija Rusiji takođe nije nikakva novina, i u prošloj godini je jasno i glasno izgovoren nebrojano puta. Otišlo se i korak dalje, pa su pojedinci iz EU dovodili upravo to u vezu sa daljim napretkom Srbije i propagirali stav da bi trebalo razmisliti o zamrzavanju sredstava EU upućenih Srbiji upravo zbog odbijanja Beograda da to učini.
Nikolić pak tvrdi da Srbija svoj položaj i ulogu ne sme da precenjuje, ali nikako ni da potcenjuje.
– Mi smo već jednom prespavali velike trendove izmeštanja proizvodnje početkom devedesetih. Ovog puta moramo da budemo mnogo budniji i obazriviji. Imamo veliki potencijal da usled stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta i povezivanja sa evropskim jedinstvenim tržištem kod sebe privučemo nove velike investicije. Tako da će naša budućnost više nego ikada da zavisi od odnosa između velikih sila – smatra Nikolić.
Energetska stabilnost: Srbija će morati strateški da promišlja
Zbog ruske invazije na Ukrajinu, gotovo ceo svet se suočio sa ekonomskom, odnosno energetskom krizom, zbog čega će poseban izazov biti bez turbulencija izdržati ovu, a posebno sledeću zimu.
Klačar pojašnjava da su kraj 2022. obeležile brojne aktivnosti u energetskom sektoru (najava profesionalnog menadžmenta u EPS, posete Norveškoj i Azerbejdžanu…), kao i da će se “one preliti i intenzivirati i u 2023. jer će sledeća zima biti složenija nego što je ova”.
– Reforme i diversfikacija u energetskom sektoru su jedan od prioriteta za ovu godinu. Na kraju, rat u Ukrajini se produžava i u 2023. godini, što znači da se i Srbija približava tački u kojoj će morati strateški da promišlja kako da se pozicionira. Sadašnja strategija Srbije je neka vrsta oklevanja, kalkulisanje ko će biti pobednik ili poražen u ovom sukobu, ali se čini da će manevarski prostor sa ubzanjem kosovskog pitanja biti sve manji za takvu vrstu strategije Srbije – upozorava Klačar.
S druge strane, Nikolić navodi da će u savladavanju zajedničke energetske krize i težnji za diversifikacijom izvora snabdevanja, važan datum biti u drugoj polovini 2023. godine, kada je i očekivano puštanje u rad gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske.
– Ovaj događaj odražava širu orijentaciju Srbije da postane energetski samostalnija, produbljujući poverenje i partnerstva, kako sa našim susedima, tako i sa ostalim državama čiji značaj sve više raste – kaže Nikolić.
