Uvek slušajte signale svog tela i ne ignorišite uporne simptome.
Bol u stomaku je problem sa kojim su se mnogi ljudi susreli bar jednom u životu. Ponekad je to privremena nelagodnost zbog stresnog dana ili obilnog obroka, ali ako vas stomak stalno boli, to bi mogao biti znak da se nešto više dešava u telu – nešto na šta bi trebalo da obratite pažnju.
Gastritis – upala sluzokože želuca
Gastritis se odnosi na upalu sluzokože želuca. Najčešći uzrok je bakterija Helicobacter pylori, ali gastritis može biti uzrokovan i prekomernom konzumacijom alkohola, pušenjem, stresom ili dugotrajnom upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova (kao što su aspirin i ibuprofen).
Hronični gastritis se često razvija neprimećeno i traje dugo.
Simptomi gastritisa:
- peckanje i bol u stomaku,
- nadutost, gubitak apetita, mučnina, gorušica,
- tamna stolica ili povraćanje krvi (ozbiljan simptom).
Šta uraditi?
Ako sumnjate na gastritis, obratite se lekaru radi dijagnoze i lečenja. Izbegavajte alkohol, pušenje i začinjenu hranu i u ishranu uključite fermentisanu hranu, poput jogurta i kefira.
Prejedanje i nepravilna ishrana
Previše hrane, brza hrana ili konzumiranje masne i začinjene hrane često dovodi do bola, nadimanja i osećaja težine.
Prejedanje rasteže želudac, usporava varenje i povećava proizvodnju želudačne kiseline, što izaziva nelagodnost ili čak refluks kiseline u jednjak (refluks).
Simptomi prejedanja:
- osećaj punoće i napetosti u stomaku,
- podrigivanje, gorušica,
- loše varenje.
Šta raditi?
Jedite manje, češće obroke i ne jedite najmanje tri sata pre spavanja. Ograničite unos brze hrane i rafinisanog šećera, a dajte prednost svežoj hrani i vlaknima.
Stres i anksioznost
Naše telo veoma snažno oseća psihološki stres. Stres stimuliše proizvodnju želudačne kiseline i može oštetiti zaštitni sloj želuca, i povećati simptome gastritisa ili čak izazvati takozvani „nervozni stomak“.
Simptomi:
- grčevi i neprijatni bolovi u stomaku,
- mučnina ili osećaj kvržice u grlu,
- povremena dijareja ili zatvor.
Šta raditi?
Uvedite tehnike opuštanja kao što su duboko disanje, redovne šetnje, lagane vežbe.Briga o vašem mentalnom zdravlju može značajno ublažiti simptome na fizičkom nivou.
Netolerancija i alergije na hranu
Netolerancija na laktozu, gluten ili određene aditive može izazvati uporni bol, nadimanje i nelagodnost nakon konzumiranja određene hrane.
Kod celijakije (osetljivost na gluten), imuni sistem reaguje na gluten i može izazvati upalu creva i želuca.
Simptomi:
- bol u stomaku, nadimanje, dijareja ili zatvor,
- neredovna stolica,
- osip na koži ili osećaj slabosti.
Šta učiniti?
Vođenje dnevnika ishrane može pomoći u identifikaciji problematične hrane. Ako sumnjate na netoleranciju ili alergiju, konsultujte se sa lekarom o testiranju i eliminacionoj dijeti.
Infekcije i želudačni virusi
Virusne i bakterijske infekcije digestivnog sistema, kao što je gastroenteritis, obično izazivaju iznenadne i jake bolove u stomaku, praćene dijarejom, povraćanjem i groznicom.
Danas ih često izaziva kontaminirana hrana ili voda.
Simptomi:
- iznenadni jaki bolovi u stomaku, grčevi,
- povraćanje i dijareja,
- opšta slabost i dehidracija.
Šta učiniti?
U većini slučajeva, simptomi nestaju nakon nekoliko dana odmora, hidratacije i blage ishrane.
Ako primetite krv u stolici, povraćate krv ili imate visoku temperaturu, odmah potražite medicinsku pomoć.
Kada bi trebalo da potražite pomoć lekara?
Odmah se obratite lekaru ako imate:
- jake, uporne ili dugotrajne bolove,
- povraćanje krvi ili crnu stolicu,
- nagli gubitak težine i apetita,
- anemiju, slabost ili vrtoglavicu.
Na zdravlje želuca snažno utiču svakodnevne navike. Pored toga što pomaže pravilna ishrana i smanjenje stresa, uvek slušajte signale svog tela i ne ignorišite uporne simptome.
