Odnosi između Srbije i Hrvatske pali su na najnižu tačku u deceniji na izmaku kada je Hrvatska priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Od tada se učinjeni obostrani napori da se oni podignu na viši nivo, ali ih je pitanje južne srpske pokrajine ponovo sunovratilo.
|
Zagrebački "Jutarnji list" je objavio tekst u kome se ističe da je Hrvatska pred Međunarodnim sudom u Hagu, zastupajući pravo Kosova na nezavisnost, između ostalog, "vraćala dug" SAD koje su rešile problem slovenačke blokade hrvatskih pristupnih pregovora s EU. |
Hrvatska je pred Međunarodnim sudom pravde zastupala Kosovo, što je, kako je za „Vesti“ nedavno rekao potpredsednik hrvatske Vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke Slobodan Uzelac, bio rezultat odluke hrvatskog ministra spoljnih poslova Gorana Jandrokovića koji je „svojevoljno i samoinicijativno, bez znanja vlade prijavio Hrvatsku za raspravu o statusu Kosova.“
Srpski predsednik Boris Tadić tim povodom je uputio oštru kritiku Hrvatskoj navodeći da su njeni predstavnici tokom rasprave izneli niz neistina na račun Srbije. Iz tog razloga, ali i zbog niza nedavnih izjava odlazećeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, Tadić je odlučio da otkaže ranije predviđenu posetu Zagrebu.
|
Hrvatska je neposredno posle bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Međunarodnom sudu pravde podnela tužbu u kojoj se traži da sud Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži Beogradu da kazni sve počinioce zločina, da Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu u iznosu koji bi utvrdio sud. Sud je odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje jer u vreme podnošenja tužbe Srbija, odnosno bivša SRJ, nije bila članica UN-a, a potom odredio i rok do 22. marta 2010. da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe.
U kontratužbi Srbije protiv Hrvatske koju je radio stručni tim predvođen Sašom Obradovićem, dat je i istorijski presek srpskohrvatskih odnosa sa posebnim akcentom na Drugi svetski rat i genocid nad Srbima u ustaškoj NDH. Laička javnost najčešće je postavljala pitanje zašto Srbija ne tuži i za genocid u vreme NDH, s obzirom da ratni zločin ne zastareva.
Međutim, Konvencija o genocidu, na koju mora da se poziva tužba ukoliko se država obraća Međunarodnom sudu pravde, izglasana je u UN tek 1948. godine, da bi tek kada je ratifikovana u parlamentima određenog broja zemalja, 1951. počela je i da se primenjuje. S obzirom, da ni u slučaju Konvencije nema retroaktivne primene, istrebljenja Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu, Gradiški, Jadovnu, nisu mogli biti suština kontratužbe, već su poslužila tek kao istorijski podtekst srpskohrvatskih odnosa u prošlom veku. |
Podsećanja radi, Mesić je optužio Srbiju da vodi neiskrenu politiku prema Bosni i Hercegovini jer podržava premijera Repulike Srpske Milorada Dodika, koga je nazvao „novim Miloševićem koji vodi politiku razbijanja Bosne i Hercegovine“ i „dočekuje ratnu zločinku Biljana Plavšić kao Jovanu Orleanku.“
Ova Mesićeva izjava došla je sasvim neočekivano, u trenucima kada su politički lideri bosanskih Srba i Hrvata jedni druge podržali u vezi sa pravom na samnoopredeljenje.
Mesić je izazvao posebno ogorčenje srpskog državnog vrha kada je najavio da će na pravoslavni Božić posetiti Prištinu, gde namerava da „pruži podršku“ privremenim kosmetskim institucijama, iako je tom prilikom istakao da nema nameru da vređa Srbiju koju, kako kaže, „niko ne prisiljava da prizna Kosovo.“
Tom prilikom bi trebalo da mu bude dodeljeno priznanje koje nosi naziv „heroja Kosova“, što hrvatski mediji stavljaju u kontekst navodnih veza još uvek aktuelnog predsednika Hrvatske sa albanskom narko-mafijom sa Kosmeta.
Pošto su odnosi između dve države pali toliko nisko, možda i ne treba da čudi to što je upravo pre nekoliko dana u javnosti pokrenuto pitanje tužbe Srbije protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine.
Beogradski mediji saznali su da je ona pripremljena, ali je predsednik Tadić tim povodom izjavio da „ne treba žuriti sa podnošenjem kontratužbe nego raditi postepeno i mudro, jer se na taj način može ostvariti uspeh.“
Milorad Pupovac, politički predstavnik Srba u hrvatskom saboru, uveren je međutim, da podnošenje tužbe i potezanje kontratužbe nisu od koristi: „I posebno se mogu lomiti preko glava Srba u Hrvatskoj kojih se to najviše tiče.
Te tužbe takođe mogu biti štetne zato što Hrvatska ulazi u završnu fazu pregovora sa EU, a Srbija očekuje da postane kandidat i započne pripreme za potpisivanje sporazuma", smatra Pupovac.
|
Udruženje Srba iz Hrvatske smatra da je srpskom narodu u Hrvatskoj potrebno obezbediti osnovna ljudska prava, saglasno sa Opštom deklaracijom o ljudskim pravima UN, povratak na ranije ostvarena politička prava, status ravnopravnog naroda, saglasno s Rezolucijom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, te status kulturne i političke autonomije na jedinstvenom srpskom krajiškom prostoru, uz uvažavanje evropskih standarda. |
On je nedavno izjavio i da je „hrvatska tužba protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde najdublji i najozbiljniji problem u hrvatsko-srpskim odnosima jer blokira napredak političkih odnosa dve zemlje.“
Nasuprot tome, Udruženje Srba iz Hrvatske saopštilo je da „izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske očekuju da Srbija odgovori Hrvatskoj protivtužbom, jer smatraju da bi činjenice iznete pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu za njih bile satisfakcija za sve proživljeno,“ kao i da „Hrvatsku niko nema pravo da amnestira od odgovornosti.“
