Jedna od “najsimpatičnijih” lažnih vesti puštena je u Indiji novembra 2016. godine. Tada je izdata nova novčanica od 2.000 rupija.
Preko aplikacije Whatsapp puštena je lažna priča da je u ovu novčanicu bila ubačena špijunska tehnologija, koja može da prati novčanicu čak 120 metara ispod površine zemlje. Ubrzo su vlasti demantovale ovu vest.
Poznat je i slučaj izmišljene vesti u Australiji 2009. godine. Tada je izdat “izveštaj” o australijskom stanovništvu, navodno Levit instituta, koji je bio citiran po mrežama širom zemlje. U izveštaju se tvrdilo da je Sidnej proglašen za “najnaivniji grad”. Ubrzo se saznalo da je ceo izveštaj izmišljotina.
Da i zemlje za koje možda ne bismo pretpostavili puštaju lažne vesti, moglo se uveriti u slučaju Saudijske Arabije, jedne od najzatvorenijih država sveta, sa gotovo srednjovekovnom tradicijom. Upravo su oni prigovorili Kanadi, jednoj od najslobodnijih država sveta. Na državnoj televiziji Saudijske Arabija pojavila se reportaža o Kanadi u kojoj se navelo da je to “najgora zemlja za život žena, te da ima najveći stepen samoubistava”, što je sve očigledno bila izmišljotina, ali je služila unutrašnjoj upotrebi.
Među suludim tezama koje su se pojavile u moru fejk njuzova poslednjih godina jeste i ona u vezi s izraelsko-arapskim sukobom. Tako je jedan list u Egiptu objavio saznanja, kako je Izrael obučio “špijunske ajkule”, istrenirane da jedu samo plivače Arape u vodama Crvenog mora.
Jedna od opasnih priča, koja je mogla da izazove sukob, bila je kada je navodno izraelski ministar odbrane Avigdor Liberman objavio na svom Tviter nalogu da “ukoliko Pakistan pošalje kopnene trupe u Siriju, Izrael će uništiti ovu zemlju nuklearnim udarom”.
Na ovo je regaovao pakistanski ministar odbrane Kavaja Asif, preteći da će baciti atomske bombe na Izrael, ali se sve mirno završilo kada se otkrilo da je cela priča oko Libermanove izjave bila izmišljena.
Ni na Filipinima nije dosadno. Tako su i prošli predsednički izbori 2016. godine, kada je pobedio Rodrigo Duterte. Tokom izbora iz njegove kampanje su emitovali, preko društvenih mreža i medija, kako su Dutertea u kampanji podržali “papa Franjo i Angela Merkel”, što se sve kasnije pokazalo kao potpuna izmišljotina. To je međutim bilo kasno za demantovanje i Duterte je postao predsednik Filipina.
Volšebni sajtovi
Veliki broj sajtova sa lažnim vestima i teorijama zavera postoji širom sveta, a jedan broj je u međuvremenu ugašen. Među “najuticajnijim” je bio Aleks Džons i njegov sajt Infonjars, ali i sajtovi napravljeni da liče na već poznate medijske kuće kao što je ABCnenjs.com.co, sličnog naziva kao pravi ABC. U već pomenutom Velesu, veliki broj lažnih sajtova je napravljen tokom predsedničke kampanje u SAD, više od 100 kako kažu stručnjaci, koji su imali određeni uticaj na glasače. Ne treba sa druge strane mešati lažne sajtove, sa satiričnim sajtovima, kao što je Njuz.net u Srbiji ili sad već čuveni sajt Onion, sa koga su uzeti podaci da na svakih deset sekundi gine po jedan perač prozora u SAD.
Lovci
U borbi protiv lažnih vesti uključila su se relevantna međunarodna novinarska udruženja i međunarodne organizacije. Sve je više takozvanih fakt ček sajtova. U Srbiji je to Fejk njuz-tragač, a u svetu Factčeck.org ili PolitiFact .
