Zakon o brizi o starim licima, koji je predložila savezna vlada, usvojen je ove sedmice. Novi zakon će obezbeđivati pomoć u kući, a takođe, doprineće poboljšanju uslova i zaštite za osobe koje žive u ustanovama za brigu o starima od jula 2025.
Oko 1,4 miliona starijih Australijanaca dobiće podršku za negu, radnu terapiju i svakodnevne obaveze poput čišćenja u kući i pomoći pri tuširanju, kako bi im se pomoglo da duže žive samostalno u svojim domovima i tako odlože odlazak u ustanove za stara lica.
– Paket od 5,6 milijardi dolara biće jedno od najvećih poboljšanja sektora u poslednjih 30 godina – rekla je ministarka za brigu o starima Anika Vels.
Komonvelt glavni finansijer
Da bi se u potpunosti finansirali rastući troškovi nege, osobe koji još uvek nisu u domovima za stare ili ne primaju pomoć za kućnu negu, moraće da plaćaju deo troškova nekliničke nege, s tim što će iznos koji se plaćaju zavisiti od njihovih prihoda i imovine.
Najviši iznos koji bi neko platio za ovu nezavisnost i svakodnevne troškove života bi iznosio 130.000 dolara nakon što je gornja granica doprinosa podignuta sa 76.000 dolara.
Iako će vlada potrošiti 930 miliona dolara tokom četiri godine, takođe će kroz ovaj program uštedeti 12,6 milijardi dolara u narednih 11 godina.
Takođe, potvrđeno je da će Komonvlet ostati glavni finansijer brige o starima.
Za svaki dolar koji osoba doprinese za brigu o starima, savezna vlada će u proseku izdvojiti 3,30 dolara za smeštaj i 7,80 dolara za kućnu pomoć. Novi zakoni će, takođe, utvrditi prava starijih Australijanaca na brigu o starima i implementirati nove standarde kvaliteta nege starijih.
Ove promene dolaze nakon što je kraljevska komisija utvrdila da su zloupotrebe i nestandardna nega bili rasprostranjeni u sektoru. Iako novi zakoni implementiraju mnoge preporuke komisije, oni ne uključuju krivične kazne za tešku štetu i zanemarivanje, što je izazvalo zabrinutost Zelenih.
Bez obzira na to, promene su pozdravili iz Udruženja starijih i pružalaca nege u zajednici, koji pozdravljaju usvajanje zakona kao „istorijski trenutak za stariju populaciju“.
Stariji u strahu
Inače, većina starijih Australijanaca nije obaveštena o finansijskim implikacijama prelaska u staračke ustanove i nemaju saznanja o tome koji vidovi državne pomoći su im dostupni. Takođe, četiri od pet penzionera osećaju se nespremnim za prelazak na negu starijih, pokazalo je istraživanje finansijske kompanije AMP.
Oko 70 odsto njih brine zbog troškova nege, a trećina je zabrinuta zbog troškova koje će imati njihova deca.
Izvršni direktor AMP grupe za penzione fondove i investicije, Melinda Houvs rekla je da su nalazi usklađeni sa uobičajenim upitima finansijskih savetnika o ceni usluge i šta da rade sa porodičnom kućom i drugom imovinom.
Ranije istraživanje kompanije za finansijske usluge pokazalo je da se mnogi penzioneri u Australiji plaše da će im zbog troškova za negu ponestati ušteđevine.
Raste broj penzionera
U naredne četiri decenije, očekuje se da će se broj Australijanaca starijih od 65 godina udvostručiti. Takođe, broj starijih od 85 godina će se utrostručiti, što će značajno podstaći potražnju za brigom o starima.
Dostojanstveno starenje ne postoji.Kad se stari jedino ti mogu ublaziti nevolje starosti deca unuci ako preuzmu brigu o tebi.Posto to na zapadu (a i u mnogim drugim zemljama to otpocinje) nema,drzava malo brine o starima na ovaj nacin jer je boravak u starackim drzavnim domovima mnogo skuplji(u privatnim mogu samo bogatiji penzioneri) kao sto i sami izjavljuju