Nizom svečanosti, koncerata, izložbi i drugih manifestacija, ovog oktobra se obeleževa 50 godina od otvaranja Sidnejske opere. Tačno pola veka navršilo se 20. oktobra, na dan kada je 1973. godine britanska kraljica Elizabeta Druga otvorila ovo remek-delo arhitekture i jedan od simbola ne samo Sidneja, već i cele Australije.
Ideja o rađanju Sidnejske opere na Benelong Pointu, mestu na kom se danas nalazi, nastala je još pedesetih godina prošlog stoleća, kada je raspisan konkurs za njeno arhitektonsko rešenje. Od 233 dizajna pristigla iz 32 zemlje sveta, pobedio je predlog danskog arhitekte Jerna Utsona.
Izgradnja je trajala čak 14 godina, nakon što je iskopavanje temelja počelo 1959. Razlog je bio novac, pošto su visoki troškovi izgradnje značajno usporavali projekat. To je bio razlog i da se otac Sidnejske opere Jern Utson posvađa sa tadašnjim ministrom javnih radova Novog Južnog Velsa Dejvisom Hjuzom, koji je po svaku cenu želeo da prištedi novac.
Utson je rešio da se spakuje i zajedno sa porodicom 1966. napusti Australiju. Zauvek. Naime, iako je poživeo 90 godina, danski arhitekta nikada uživo nije video svoj projekat. Nepravda prema njemu delimično je ispravljena 2004. otvaranjem Utsonove sobe s pogledom na celu luku, a iste godine dobio je i Prickerovu nagradu, koja se smatra za Nobelovu nagradu za arhitekturu.
Inače, izgradnja Sidnejske opere, na kojoj je radilo više od 10.000 radnika, koštala je sedam miliona australijskih dolara, što je u to vreme bila basnoslovna suma.
Kroz proteklih pet decenija, Opera je postala svetski epicentar kulturnih dešavanja, a svake godine pod njenim svodovima održi se preko 1.500 raznih nastupa, a poseti je više od 1,2 miliona ljudi iz celog sveta. Ovo zdanje je dom Australijske opere, Australijskog baleta, Sidnejskog pozorišta i Sidnejskog simfonijskog orkestra. Na njenim scenama nastupali su i brojni srpski umetnici – operski pevači, muzičari, balerine, folklorni igrači i drugi.
