R. Begović
Stanković na jednom od panela Sabora

Jedan od zahteva koji su Srbi iz Austrije postavili na Vidovdanskom saboru dijaspore u Beogradu je da matica pomogne u nastojanju da srpski jezik postane zvanično priznat u Austriji, kako naša deca ne bi više učila veštački BHS (bošnjačko-hrvatsko-srpski). Aleksandar Stanković, predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora (ASSF) ocenjuje da je sabor odlično organizavan, da je istaknut značaj pomoći i podrške koju dijaspora pruža sunarodnicima na Kosovu i Metohiji i koju će i dalje pružati.

– Trudili smo se da ukažemo u kojim oblastima treba unaprediti postojeću strategiju i tu je prepoznat dodatni potencijal za aktivnosti posebno u oblasti kulture, privrede i nauke. To su ujedno i oblasti u kojima je srpska zajednica u Austriji vrlo aktivna, ali svakako ima prostora za unapređenje – kaže Stanković za “Vesti”.

Ukoliko se posmatra srpska dijaspora širom sveta, Stanković ocenjuje da nam je potreban multidisciplinarni pristup, ali i ministarstvo za dijasporu kako bi se ostvarila još bolja komunikacija sa svim relevantnim ministarstvima i sektorima u matici.

– Sa druge strane, konkretno, srpskoj dijaspori u Austriji je potrebna podrška u dva pravca na koje se može ukazati u okvirima zvaničnih odnosa Beograda i Beča. Prva tema je brojnost srpske zajednice na koju treba neprestano ukazivati, iako je zvanična Austrija svesna te činjenice. Druga tema je upotreba i učenje srpskog jezika u Austriji. Što se upotrebe srpskog jezika tiče, austrijske institucije ga ne prepoznaju kao samostalni, već je on deo veštačkog BHS jezika (bosanski/hrvatski/srpski), kako se zvanično naziva jezik ljudi sa prostora BiH, Hrvatske i Srbije. Srpski jezik trebalo bi da bude prihvaćen kao samostalan, jer su svaki od tri – posebni jezici i nikako se ne mogu predstaviti kao jedan jezik – ističe Stanković.

Izborni predmet

– Što se učenja srpskog jezika u Austriji tiče, s obzirom na brojnost naše zajednice, trebalo bi omogućiti da srpski bude jedan od izbornih jezika u državnom školskom sistemu, a ne da bude jezik koji će se učiti u samo dopunskim školama. U tom kontekstu bi svakako bilo potrebno staviti na raspolaganje dodatni obrazovni stručni kadar i literaturu za učenje – naglasio je Stanković.

Politički neaktivni

Stanković ukazuje da je srpska zajednica jedna od najbronijih etničkih grupa u Austriji, ali ne i najaktivnija.

– Iako smo aktivni u mnogim oblastima, postoji mnogo prostora za još aktivnije učešće u svim segmentima društva. Može se reći da smo dosta aktivni u kulturi i delimično u sportu, imamo i veliku uspešnu privrednu srpsku zajednicu, ali smo gotovo potpuno neaktivni kada se radi o političkom životu, na čemu treba posebno raditi. Mi živimo u Austriji i svi zakoni i sve odluke koje se donose, ako svedemo na krajnju instancu, utiču i na svakog od nas pojedinačno.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here