Početak decembra 2019. godine obeležila je tada poprilično “sitna” vest, a iz današnje perspektive – početak događaja koji će zauvek promeniti svet u kojem živimo.
Dana 1. decembra 2019. godine, odnosno pre tačno šest godina, jedan stanovnik kineskog grada Vuhan došao je kod svog lekara zbog simptoma koji će kasnije biti siguran znak da je osoba zaražena virusom COVID-19.
Srećom, ta osoba nije zarazila svoju porodicu, a njegov dolazak se brzo zaboravio, sve do kraja decembra i početka januara, kada je u Vuhanu krenula pandemija koja će samo nekoliko meseci kasnije “zamrznuti” svet.
Već do sredine decembra potvrđeni su prvi slučajevi, a do 31. decembra bilo je zaraženo 27 osoba, dok je sedam bilo u teškom stanju.
U januaru 2020. godine došlo je do širenja pandemije van granica Kine, pa su do kraja prvog meseca te godine zabeleženi prvi slučajevi u čak 26 zemalja širom sveta, uključujući “nulte pacijente” u Evropi (24. januar) i SAD-u (20. januar).
Početkom januara, 9. januara 2020, zabeležena je i prva smrt – preminuo je 61-godišnji muškarac iz Vuhana.
U Srbiji je prvi slučaj zaraze Korona virusom zvanično registrovan 6. marta. Kragujevac je odolevao ovom virusu sve do 24. marta kada su registrovana prva dva slučaja zaraze na teritoriji grada.
Reč je o nekadašnjem tehničaru Infektivne klinike kragujevačkog Kliničkog centra (39) i ženi (57) koja je bila na proslavi 18. rođendana u Čačku u danima kada je počela epidemija.
Iako su zatvaranja počela već tokom marta, u aprilu je čak 3,9 milijardi ljudi, odnosno skoro polovina čovečanstva, bila pod nekom vrstom “lokdauna”.
Važno je naglasiti da su različite vakcine razvijene u izuzetno kratkom roku. Već u junu 2020. vlasti u Pekingu objavile su da testiraju vakcinu CanSino na pripadnicima vojske, a u avgustu iste godine Rusija je odobrila vakcinu Sputnik V za hitnu upotrebu.
U novembru 2020. kompanije Pfizer i BioNTech podnele su zahtev za odobrenje njihove vakcine u SAD-u, a ubrzo su dobile odobrenje i u Velikoj Britaniji. Do kraja decembra 2020. vakcina Pfizer-BioNTech bila je odobrena u velikom broju zemalja širom sveta, uključujući i Evropsku uniju.
Pandemija virusa COVID-19 promenila je i brojne druge aspekte života. Rad od kuće i školovanje na daljinu postali su prvo nužna rešenja, a zatim trajni sistemi koji se i danas koriste, iako je pandemija okončana pre dve i po godine.
Pandemija, odnosno odgovor vlada širom sveta, izazvala je i velike političke promene. Veliki broj smrtnih slučajeva i ekonomske posledice koštale su mnoge lidere vlasti. Među njima je bio i tadašnji predsednik SAD-a Donald Tramp, koji je svoj drugi mandat morao da pričeka dodatne četiri godine, jer je 2020. godine na izborima izgubio od Džoa Bajdena.
Brojni analitičari smatraju da su mere tokom pandemije, posebno zatvaranje tržišta i uvođenje lokdauna, jedan od ključnih razloga za jačanje desničarskih političkih stranaka širom sveta.
Pored politike, pandemija je snažno pogodila i ekonomiju. Zaustavljanje svetskih tržišta i zatvaranje ekonomija imalo je ogroman uticaj, a mnogi ekonomisti upravo pandemiji, odnosno reakciji državnih vlasti, pripisuju inflaciju koja je 2022. godine pogodila gotovo sve zemlje sveta i čije posledice osećamo i danas.
Pandemija COVID-19 je, uz finansijsku krizu 2008–2009, najveća globalna kriza savremenog doba, jer je gotovo svaki deo sveta na neki način osetio njene posledice.
Šest godina nakon prvog slučaja i dve i po godine nakon proglašenja njenog kraja, možemo reći da i dalje osećamo efekte ove pandemije i da su se mnoge stvari možda trajno promenile.
