Pribićeviću se nije dopao stan

0

Primera bahatosti srpskih diplomata izgleda ima na sve strane. Iako bi hteli da skrenu pažnju na ponašanje svojih kolega, ambasadori ne žele o tome javno da govore.

 

Tek poneki primer nesavesnih poteza dođe do javnosti, i to uglavnom ako je neko voljan da ocinkari. Na prste se mogu nabrojati primeri kada se iz Ministarstva spoljnih poslova saznalo da je neko od diplomatskog osoblja kažnjen zbog takvog ponašanja, a svi šuškaju da ih svakako ima. Doduše, ne za vreme njihovog mandata.

Ambasador pri Unesku Zorica Tomić, kojoj država navodno iznajmljuje stan u vrednosti od 7.000 evra, nije jedini primer bahatosti države koja pride s druge strane upozorava građane na krizu i štednju.

 

Tako, bivšem ambasadoru Srbije u Nemačkoj Ognjenu Pribićeviću zameraju što za mandata nije stanovao u stanu koji zauzima kompletan prvi sprat vile u rezidencijalnoj, elitnoj berlinskoj četvrti Grunevald. U prizemlju te vile je smeštena Ambasada Srbije, a iznad je živeo njegov prethodnik Milovan Božinović.

 

 

Odluku o iznajmljivanju drugog stana donelo je ministarstvo: Ognjen Pribićević

 

 

 

 

Ipak, Pribićević je o državnom trošku posle izvesnog vremena iznajmio drugi, veliki stan, dok je onaj u ambasadi narednih godina zvrjio prazan. Bivši ambasador je ovo za "Vesti" potvrdio.

Vila za konzula u Štutgartu

Pod istragom je svojevremeno bio generalni konzul u Štutgartu Slobodan Racković, koji se zamerio delu srpske dijaspore u Baden-Virtembergu.

 

Na veliku sramotu, verbalna prepucavanja su prerasla u pozive policiji tokom Prvog svesrpskog Sabora u toj nemačkoj oblasti. Umesto konzula, na manifestaciji su se pojavili policajci i to na osnovu Rackovićeve prijave koji je tvrdio da mu je telefonom pretio Miodrag Kulić, jedan od organizatora tog skupa.

 

Sukob je ponovo buknuo kada je na mesto poverenika Ministarstva dijaspore imenovan Predrag Rakočević, prijatelj konzula i osoba predložena od strane konzula.

Racković je ostao poznat i po tome što nije želeo da živi u stanu koji mu je dodeljen, već je za njegove potrebe bila iznajmljena vila i kupljen nameštaj, iako pravo na smeštaj ovog tipa ima samo ambasador.

– Taj stan je bio neuslovan za rezidenciju. Vlaga je bila nepodnošljiva, a kasnije su napravljene promene.

 

Poslao sam više od 20 telegrama SMIP-u tim povodom, i na kraju je na toj zgradi promenjen krov i to pred kraj mog mandata. I ona je u vrlo lošem stanju. Inače, odluku o tome da se iznajmi stan donela je Savezna vlada Srbije i Crne Gore.Dakle, odluku donosi Vlada, a ne ambasador – kaže Pribićević.

On dodaje da nema informacija o bahatosti svih kolega, već da je upravo čuo suprotno, da su i pre krize bili prilično skromni kada je reč o trošenju državnog novca. Podvlači da su jasno definisane svote kojima raspolažu ambasadori i da u tom smislu nema prekoračenja.

Ipak, bilo je i onih koji su krečili, pa i osveštali ambasadu, i sve o trošku države. Tu je neizostavno ime Milana St. Protića kome kolege čak ne zameraju toliko rasipništvo novcem, koliko da je bio bahat u svom odnosu prema šefovima.

 

Za njega se kaže da je u najmoćnijoj državi sveta vodio svoju politiku, a ne državnu, a najcitiranija je njegova izjava da "neće tamo neki ministar inostranih poslova, makar se zvao i Svilanović, određivati šta i kako da radi".

– Na zahtev građana srpskog porekla SAD Milan Protić je smenjen nakon otvorenog pisma Koštunici. Pravi razlog smene Protića je njegovo nepristojno ponašanje i izjave, na univerzitetu u Floridi prilikom predavanja na poziv jevrejskog organizatora, da su Srbi genocidan narod i kao takvi treba da nestanu.

 

Osveštavanje ambasade u Vašingtonu na zahtev Protića, prijem diplomata u farmerkama i pojave na javnim mestima je samo kap vode u prepunoj čaši nepristojnog i antisrpskog ponašanja kao ambasadora Srbije, odnosno SCG. Ponovno naimenovanje Protića za ambasadora u Švajcarskoj, nakon smene je zaista neshvatljiv – prokomentarisao je Sava Vidanović, član Srpsko-kanadskog udruženja. Milan St. Protić sada brani interese Srbije u Bernu.

Na drugoj strani restrikcije

Nakadašnji ambasador Srbije u Francuskoj dr Predrag Simić kaže da je većina diplomatskih predstavništava suočena sa finansijskim restrikcijama.

– Upravo suprotno, bilo je slučajeva da nije bilo moguće izvoditi neke aktivnosti, naročito u delovima kulturne i ekonomske diplomatije bilo je nepremostivih prepreka. U tom segmentu je puno pomagala srpska dijaspora, pa je recimo Svetosavski bal bio zapravo privatna inicijativa, koju su finansirali Srbi koji žive u Francuskoj, jer su prihodi iz budžeta, kao i konzularni, bivali sve manji – kaže on.
Kada je reč o zameni stanova, Simić dodaje da se radi o propisanim normativima.
 

 

"Ne mogu da odole"

Bivši šef diplomatije Živadin Jovanović kaže da za vreme njegovog mandata nije bilo zloupotreba jer su tada "postojali pravilnici kojima su ta pitanja bila regulisana".

– Tako je svako znao na šta ima pravo, a na šta ne. Time se ministar nije ni bavio, već se sve završavalo na nivou stručne službe koja je morala da ispoštuje zacrtane standarde.

 

Iskreno, ne pratim šta se dešava od kada nisam ministar, ali ako ima propusta oni su rezultat neadekvatnih kadrovskih rešenja i nedovoljnog uvažavanja materijalnih mogućnosti zemlje. Mislim da ljudi nisu u stanju da odole iskušenjima u koja su došli – kaže Jovanović.
 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here