Sa taškentskog aerodroma te 1972. godine ekipa srpskih umetnika poletela je u prestonicu Kazahstana, Alma Atu – još više na istok i dublje u azijski kontinent, “klizeći” avionom duž masiva Tjen-Šana, piše Minja Subota.
Zemlja žita
– Leteli smo iznad Kazahske Sovjetske Socijalističke Republike, na čiju bi se površinu od 2,7 miliona kvadratnih kilometara mogle istovremeno smestiti zemlje kao što su Pakistan, Japan, Burma, Tajland i Bangladeš ili, kako su nam jasnije ilustrovali, dvadeset Jugoslavija. Saznali smo da tu prostranu republiku karakterišu žito i rakete.
Sve će vam biti jasnije kad kažem da se čuveni kosmodrom Bajkonur, sa kojeg startuju svi sovjetski kosmički brodovi, nalazi u Kazahstanu. Sa ovog kosmodroma startovao je i prvi Sputnjik, 4. oktobra 1957. godine. Nije onda čudo što smo svi gledali kroz prozore aviona priželjkujući da bar negde u daljini vidimo raketu koja poleće u kosmičko prostranstvo, noseći makar i meteorološki satelit. Naravno, svi smo se u avionu šalili, i kada smo već bili blizu Alma Ate neko je primetio da danas verovatno nije “satelitski” dan.
Praveći krugove avion počeo je da se spušta u Alma Atu, koja leži u dolini okruženoj masivom zalivskog Ala-Tau, u stvari obroncima ogromnog Tjen-Šana, koji se prostire sve do granica Kine. Alma Ata je tada bila najmlađa prestonica u Sovjetskom Savezu. Grad je 1954. slavio stogodišnjicu. Grad ima prave i široke ulice, koje se seku pod uglom od 90 stepeni, nižu se paralelno jedna do druge, i dopiru do obronaka Ala-Taua. Ceo grad okružuju bogati voćnjaci, iz kojih kao dekor proviruju krovovi malih kućica.
Alma Ata u prevodu znači “otac jabuka”. Voćarstvo je ovde tradicija koja se vekovima održava i razvija. Iako je čitav grad u modernim zdanjima, širokim ulicama i prostranim parkovima, ne možete da se otmete utisku da su i planinski venci Ala-Taua, koji ga okružuju i u koje se utapa, deo Alma Ate, piše Subota.
Najmodernija sala
– Grad je nastao iz utvrđenja Vjernoe, koje je podignuto 1854. godine da bi štitili Kazahe od upada vojske kokandskog kana. U kratkoj istoriji Alma Ata je doživela dva katastrofalna zemljotresa, 1887. i 1910. godine. Grad je tada bio srušen do temelja i sve se gradilo iz početka. Malo je neverovatno bilo videti da se, pored četvorospratnih i petospratnih zdanja sada dižu i zgrade sa više spratova.
Izvanredan arhitektonski poduhvat predstavlja zdanje Lenjinovog dvorca kulture, podignuto na samom kraju grada gotovo pod samim obroncima Ala-Taua. To je sala u kojoj smo i mi nastupali i prima oko tri hiljade posetilaca. Moram vam priznati da nigde nisam video modernije opremljenu salu, a da sam najmanje očekivao da ću je videti ovde u Aziji, ispod Tjen-Šana. U neposrednoj blizini Alma Ate u masivu Ala-Taua nalazi se najveći zimski sportski centar u Sovjetskom Savezu – Medeo. Poznat je u svetu po “najbržoj” stazi za brzo klizanje, gde su na takmičenjima obično obarani svetski rekordi – piše Minja Subota u knjizi “Muzičke priče iz naše bolje prošlosti: Putevi i prijatelji”.
Oslobađali Beograd
Međutim, biti u Alma Ati, a ne popeti se na obronke Ala-Taua bilo bi nelogično. Vozač taksija, simpatični čikica, ljubopitljivo nas je odmerio i upitao odakle smo. Kad smo rekli da smo iz Jugoslavije, iz Beograda, čovek je od radosti pustio volan i počeo sa svima nama da se zdravi. Ispostavilo se da je on kao borac Dunavske divizije učestvovao u oslobođenju Beograda. I tako smo saznali da je Dunavska divizija koja je učestvovala u oslobođenju Beograda, bila formirana u Alma Ati i da veliki broj boraca veterana živi u ovom gradu.
Ovaj grad, pored boraca i jedinica koje je dao Crvenoj armiji, odigrao je i veliku i važnu ulogu u snabdevanju fronta. Na samom izlazu iz grada prošli smo kroz ogromnu metalnu rešetkastu konstrukciju, koja podseća na most, položenu preko cele uske doline kojom vodi ovaj put. Naš prijatelj nam je objasnio da je to zaštita grada od lavina koje se survavaju sa Tjen Šana. Bili smo iznenađeni kad nam je rekao da je njihova snaga tako velika da su pre nekoliko godina gotovo prodrle u centar grada. Nikako nismo mogli pojmiti da te pitome i lepe padine predstavljaju u snežnim danima takvu opasnost za ovaj grad… Vratili smo se u grad i rastali od prijatelja starog borca, s tim da se uveče vidimo na koncertu…
Pred prepunom salom i raspoloženom publikom, sastavljenom uglavnom od Kazahstanaca i Rusa, imali smo naš poslednji koncert u Alma Ati. Kada sa pozornice te velike sale pogledate u publiku i vidite izrazite fizionomije Kazahstanaca, pomislićete da će ta publika možda i drukčije reagovati nego ona na koju smo navikli. Međutim, njihova zainteresovanost za program i način na koji pokazuju svoje zadovoljstvo bio je isti kao u evropskom delu SSSR, zapisao je Subota.
Astana danas prestonica
U ovoj reportaži, koju je Subota napisao daleke 1972. godine, iznosi se interesantan podatak da je Alma Ata tada bila najmlađa prestonica neke od tadašnjih sovjetskih republika, jer je 1954. godine slavila 100 godina postojanja. Kazahstan je kasnije dobio novi glavni grad Astanu (premimenovanu u Nursultan) udaljenu oko 1.000 kilometara od Alma Ate. Vreme teče, ali kako podseća Subota, ne smemo da zaboravimo da su ti naši daleki prijatelji, stanovnici Alma Ate, oktobra 1944. godine pokazali veliko herojstvo i dali žrtve za oslobođenje našeg Beograda. U tom ratnom vihoru, među borcima Crvene armije bila je popularna pesma “Kaćuša”. Pa, predlaže Minja, eto pesme za kraj ove priče o Alma Ati.
Najjeftiniji erkondišn
I pored najmodernije opreme i uređaja, erkondišn je predstavljao najinteresantniji detalj. Inženjeri su ovde iskoristili hladnu vodu rečice Mala Almatinka, koja teče sa glečera Tjen Šana, i skrenuli je u uređaje za rashlađivanje. Eto, to je verovatno najefikasniji i najjeftiniji erkondišn, konstatuje Subota.
