Svi građani Srbije koji su 2023. prihodovali više od 4,27 miliona dinara, moraju da podnesu i plate godišnji porez na dohodak najkasnije do 15. maja. Ko se od njih dosetio da tokom prošle godine deo ostvarenih prihoda uplati u neki od postojećih alternativnih investicionih fondova u Srbiji, mogao je svoju poresku osnovicu da – prepolovi i tako značajno da smanji porez koji će sada platiti.
I to – sasvim legalno, koristeći zakonsku poresku olakšicu. Ova olakšica važi čak i kada se novac uloži u fond u decembru, a podigne odmah u januaru, posle svega nekoliko dana “investiranja”.
U proseku oko 30 hiljada domaćih građana je proteklih godina imalo obavezu plaćanja poreza na dohodak građana koji se odnosi na godišnja primanja veća od tri prosečne plate. Poreska stopa na zaradu preko tog iznosa iznosi 10 procenata, odnosno ako primanja premašuju šest prosečnih plata oporezuju se stopom od 15 procenata.
Međutim, poreska osnovica se, kako za portal N1 objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum sekjuritis – može prepoloviti kupovinom investicionih jedinica alternativnog investicionog fonda u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez.
– Ova vrsta poreske olakšice dobro je došla pre svega manjem broju obveznika čija primanja značajno prevazilaze neoporezivi deo godišnjih primanja, premda je koristi sve veći broj poreskih obveznika nevezano za visinu godišnje poreske obaveze – ističe Gujaničić.
On ukazuje da je ova vrsta posticaja “prilično nezgrapno formulisana”.
Uplate u decembru, podignu u januaru
– Pa je, faktički, moguće da poreski obveznik ulaganje u alternativni fond sprovede krajem godine, a da posle novogodišnjih praznika povuče svoj ulog i time ostvari poresku olakšicu. Ovim kratkoročnim ulaganjem na dobitku je poreski obveznik, svakako i alternativni fond koji naplati izlaznu proviziju, dok se ne može govoriti o bilo kakvom smislenom podsticaju za razvoj ove klase finansijskih instrumenata – ističe Gujaničić.
Ova poreska olakšica, tačnije – poreski kredit kako se zvanično zove – predviđena je Zakonom o porezu na dohodak građana.
“Obvezniku koji izvrši ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno u kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda, priznaje se pravo na poreski kredit na račun godišnjeg poreza na dohodak građana najviše do 50 odsto ulaganja izvršenog u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana…”, stoji u članu 89a Zakona.
Sporna odredba
Gujaničić navodi da ova zakonska odredba nije sporna samo sa aspekta da se poreska osnovica može prepoloviti ulaganjem na par dana u alternativne fondove, već i usled selektivnosti u odabiru podsticaja.
– Moglo bi se komotno postaviti pitanje zašto onda ne stimulisati građane da kupuju akcije domaćih kompanija koje su kotirane na Belexu, ili recimo domaćih kompanija u kojima je država dominantan akcionar? Naravno da bi ovakve odredbe bile podjednako besmislene odnosno u službi favorizovanje jedne klase imovine ili određenih učesnika na tržištu – navodi naš sagovornik.
Jedina pravedna poreska olakšica je, kaže, ona koja važi za sve učesnike na tržištu – “poput nulte stope poreza na kapitalne dobitke prilikom kupovine državnih obveznica, bilo da su denominovane u evrima ili dinarima”.
– Za razvoj tržišta kapitala bi, primera radi, imalo smisla kada bi se ukinuo porez na kapitalnu dobit kod kupovine akcija, s obzirom da su usled malog broja investitora svakako zanemarljivi iznosi koje država od ove mere prihoduje – zaključuje Gujaničić.
Koliko ima alternativnih investicionih fondova u Srbiji
Prema podacima Komisije za hartije od vrednosti u Srbiji posluju tri alternativna investiciona fonda otvorenog tipa, u koje mogu da ulažu zainteresovani građani kupovinom investicionih jedinica.
To su Rajfajzen alternative, Intesa invest alternative i Vista rica invest.
