Prijatelji u životu i na sceni

Sonja Đurić - Vesti
Promo/Marija Zindović
Dva šmekera: Andrija Kuzmanović i Milan Marić

Filmska scena spojila ih je svega nekoliko puta, ali to je bilo dovoljno da Milan Marić i Andrija Kuzmanović postanu prijatelji i jedan drugom oslonac u poslu.

Kolege na sceni, prijatelji u kafani, a odnedavno i poslovni partneri u novom filmu „Toma“, koji svi nostalgični ljubitelji onih romantičnih 70-ih željno iščekuju. Milanu je pripala uloga Tome Zdravkovića, dok Andrija glumi Tominog menadžera.

– Mnogo puta sam rekao kako bih najviše voleo da sam se rodio kada i moji roditelji, da sam neko 55. godište i da zakačim to najlepše doba Jugoslavije – govori Andrija Kuzmanović, dok se Milan nadovezuje:

– Film pokriva skoro ceo život Tome Zdravkovića, njegovo detinjstvo, trenutak kad ga Silvana 1958. godine izvlači iz Leskovca i odvodi u Tuzlu, gde zapravo i počinje njegova karijera. Obuhvaćen je čitav proces postajanja onog Tome Zdravkovića koga znamo, jedne od najvećih zvezda jugoslovenske muzike, sve do njegove smrti na VMA. Tako da tu ima mnogo epoha i mnogo se svet promenio od njegovog detinjstva do 1991. godine. Ono što je simbolično u čitavom filmu i što je nekako nedodirljivo, jeste da su potpuno paralelno rasli, ali i umrli Jugoslavija i Toma Zdravković. On je vrhunac svoje karijere postigao 70-ih godina, u trenutku kad je Jugoslavija išla ka svom vrhuncu, a umro je 1991. kada suštinski počinje i raspad Jugoslavije.

A poznato je da su dva glumca dobri prijatelji i van seta.

– U radu sa Andrijom nema mane. Eventualno propust može da se desi zato što podrazumevaš stvari kada radiš s nekim koga poznaješ i onda ne obratiš pažnju na sitnice, ali je lakše zato što si sigurniji i možeš da se upustiš u sve to, u istraživanje, u nesigurnosti, u sopstveni mrak, u lutanje. Kad kreneš u proces pravljenja uloge, ti moraš da izađeš iz zone komfora i moraš nekad, makar malo, da uđeš u polje koje se zove nesigurnost. Samim tim sebe dovodiš u pomalo nelagodno stanje, a onda ti olakšava to kada da znaš da je tu neko koga poznaješ i ko će te vratiti ako se izgubiš – kaže Milan.

I Andriji znači podrška prijatelja.

– Kad sa nekim provedeš određeni broj dana na setu ili u pozorištu na probi, uspeš da shvatiš da li ta neka osoba prija, odnosno pripada tvom okruženju ili ne. Milan definitivno pripada.

Dovlatov ga vinuo u zvezde

Milan Marić je prošle godine proglašen za Zvezdu u usponu na Berlinskom filmskom festivalu, zahvaljujući ulozi u ruskom filmu „Dovlatov“, a pored tako značajnog priznanja, mladi glumac ipak nije pustio da ga to ponese.

– Nikada ništa nisam planirao, kao što nisam planirao ni tu ulogu. Kad bih vam rekao da je reditelj tražio među 10. 000 ljudi u Rusiji, Izraelu, bivšim republikama SSSR-a, Americi i našao mene, zahvaljujući jednoj našoj divnoj glumici koja živi i radi u Peterburgu, koja mu je rekla da u Srbiji ima sjajnih glumaca. Stvarno to nisam planirao, tako da ne planiram ni dalje. Bavim se ovim poslom u ovom trenutku. Ima polja na kojima još želim da radim, na kojima želim da napredujem, imam stalno posla sam sa sobom jer takav je posao – zaključuje Milan.

Na mala vrata

Andrijin put do velikog platna došao je na mala vrata.

– Svaki glumac ima prekretnicu u karijeri, ali mislim da je vrlo važno od čega si počeo. Nisam imao neku preterano bitnu ulogu u Montevideu, ali sam definitivno bio jedan od šrafova te reprezentacije i mislim da mi je ta uloga Jakše ili El grande Milovana zapravo bila ulaznica u ovaj posao, u filmski svet. Radio sam već u pozorištu, ali na filmu nisam do tada. Ako ćemo iskreno, mislim da mi je ta uloga preokrenula dosta toga – kaže Andrija.

Tomine pesme nezaobilazne

Tomine pesme nezaobilazni su deo kafanskih izlazaka i dok Milan naručuje „Tužno leto“, „Danku“, „Ostao sam sam“, „Dotak’o sam dno života“, Andrija bira „Čekaj me“ i „Život je reka“. A nisu im samo muzički izbori drugačiji. Kada bi na platno mogli da prenesu život neke poznate ličnosti, Milan bi se opredelio za pisca, dok Andrija bira uspešnog sportistu.

– Voleo bih da na platnu možda vidim život Danila Kiša, kaže Milan, a Andrija dodaje:

– Moj izbor bi bio Goran Ivanišević, hrvatski teniser. Gledao sam skoro neke dokumetarce o njemu, čovek je imao nestvaran život. Šta mu se sve izdešavalo i na kraju je ipak uspeo da ostvari svoj cilj i osvoji Vimbldon.