Američki Zavod za izradu novčanica radi punim kapaciteteom i zasipa tržište dolarima u gotovini stvarajući rizik od obescenjivanja američke valute, pa je Kina odlučila da ne čeka devalvaciju i ubrzano rasprodaje državne obveznice SAD. Stručnjaci stoga savetuju naše ljude u dijaspori i matici koji drže dolare u banci ili slamarici da im je makar kratkoročno bolje da štede u švajcarskim francima i evrima.
Dr Danilo Šuković kaže da je pad vrednosti dolara problem koji ekonomska nauka ne može da reši. Kada je počela kriza izazvana korona virusom vrednost dolara se smanjila, a zlata naglo počela da raste. Svi su kupovali zlato i u jednom trenutku ga gotovo nije bilo na tržištu. Kako se pandemija polako smirivala to je vrednost zlata lagano počela da pada, ali ne mnogo.
– U Americi je 40 miliona ljudi ostalo bez posla, što je stravičan udarac za njihovu ekonomiju. Kriza izazvana korona virusom nije pogodila Evropu tako jako kao Ameriku koja je visoko zadužena zemlja (oko 26.000 milijardi dolara), a sada su je zadesili i rasni nemiri. Veoma je nezahvalno davati savete ljudima koji imaju ušteđevinu u dolarima bilo u banci ili slamarici, ali kratkoročno je bolje da se štedi u švajcarskim francima ili evrima – kaže dr Danilo Šuković i dodaje da nedostaje još samo jak zemljotres pa da se dolar potpuno strmoglavi.
Enigma i za berze
Profesor emeritus na Beogradskoj bankarskoj akademiji, dr Hasan Hanić kaže da i trgovci na berzama teško mogu da prognoziraju vrednost dolara.
– Ako bi sada zamenili američki dolar za evre ili švajcarske franke to bi moglo izazvati njihovu propast na berzi. Ali ako pričamo o štedišama sa naših prostora koji imaju dolare u bankama ili slamaricama, savet bi bio da nikad ne štede u jednoj valuti nego u nekoliko različitih – kaže dr Hanić.
Negativna kamata
Prema rečima dr Hanića, nije tajna da se vodi specijalni rat valutama da bi se ojačala pozicija neke države, a oslabila ekonomija druge.
– U svemu tome stradaju obični ljudi koji mogu da izgube deo ušteđevine. Dakle, uvek je dobro da se štedi u više različitih valuta da bi gubitak bio manji – kaže dr Hanić.
I analitičari jedne od najvećih svetskih banaka, britanske Standard Četered, upozoravaju da će Federalne rezerve (FED) SAD najkasnije naredne godine preći na negativnu kamatu (u martu je dva puta spuštena do minimalnih nula do 0,25 odsto) do jednog procenta kako bi olakšale Vašingtonu da vraća dug u krizi, što će izazvati dodatni pad vrednosti dolara.
Krah 2021.
Dr Stiven Rouč, bivši član saveta direktora Federalnog rezervnog sistema SAD i nekada glavni ekonomista američke krupne banke Morgan Stenli, a sada istraživač Džekson instituta univerziteta Jejl, objavio je komentar s naslovom “Preti krah dolara” i to u “Blumbergu”.
On piše da se epoha dolara privilegovanog kao osnovne rezervne valute bliži kraju.
“Kada prođe prvi globalni šok i svet sazna u kakvom stanju je američka ekonomija, vrednost dolara će već 2021. godine pasti za 35 odsto. Po svemu sudeći, ni to nije granica moguće devalvacije”, napisao je dr Rouč.
Naštampano 2.000 milijardi $
Federalne rezerve u periodu 2008-2012. naštampale su 8.000 milijardi dolara. Samo u prvom kvartalu ove godine Zavod za izradu novčanica izbacio je 2.000, a do kraja ove godine naštampaće još 3.000 milijardi dolara. U Pekingu su odmah zaključili da je ulaganje u američke državne obveznice krajnje rizično. Pekingu odgovara da finansira državni dug SAD, jer tako američki potrošači imaju više novca da kupuju kinesku robu. Pritom se uvećava budžetski deficit SAD do 1.400 milijardi dolara samo ove godine, a ukupni dug od 26.000 milijardi.
Uprkos tome, Kina je prošle godine prodala državne obveznice SAD u vrednosti od 110 milijardi dolara, a prošle sedmice još 10 milijardi. Analitičari kažu da to stvara dodatni pritisak na dolar u trenutku kada Vašington štampa ogromne količine novca.
Ukupno su se investitori samo u martu oslobodili američkih državnih obveznica od čak 286 milijardi dolara. Tako je Japan postao glavni poverilac SAD sa 1.120 milijardi dolara. Kina je pala na drugo mesto na 1.090 milijardi dolara.
Rusija, koja je do 2014. važila za krupnog poverioca SAD sa 170 milijardi dolara, iz političkih razloga povukla se i sada ima američke obveznice u vrednosti od samo 3,8 milijardi.
Nema više brze zarade
Trenutnu stabilnost dolara analitičari svetskih banaka nazivaju prividnom i objašnjavaju da je ona rezultat pandemije korona virusa i pada cena nafte usled čega investitori prebacuju sredstva u glavnu svetsku rezerevnu valutu. Međutim, oni prognoziraju pad vrednosti dolara već krajem ove godine.
Tako u Goldman Saksu kažu da se interes špekulanata za dolar već smanjio, zbog male kamate koju je odredio FED u martu, i prelaze na dugoročne investicije umesto na brzu zaradu.
A Kejstlin Long, veteranka Vol strita i nekada šef penzionog odeljenja banke “Morgan Stejli” objašnjava da trenutna potražnja za vrednosnim papirima u dolarima postoji samo zato što ih je moguće prodati FED-u ako pođe po zlu.
