Potencijali personalizovane medicine su veoma veliki, a veštačka inteligencija već sada značajno pomaže u postizanju precizne dijagnostike, kaže prof. dr Nadežda Basara, jedan od vodećih stručnjaka u transplantaciji matičnih ćelija, koja je svojim radom inspirisala mnoge u svetu medicine.
Prof. dr Nadežda Basara je šefica klinike za hematologiju, onkologiju i transplantaciju matičnih ćelija, gde je implementirala brojne inovativne protokole sa svojim timovima.
Osvrnuvši se na svoj životni i profesionalni put, prof. dr Basara kaže da je ispunjena i kao lekar, kao naučnik u svojoj profesiji, a ostvarena ne samo kao sestra, nego i kao supruga, majka i baka.
Inovacije koje je uvela
Na pitanje koje inovacije smatra najznačajnijim, istakla je:
– Vrlo rano sam počela da radim sa imunosupresivnim lekovima. Konkretno, jedan lek koji sam počela da primenjujem kod bolesnika nakon transplantacije 1996. godine u Nemačkoj, postao je standard u terapiji i profilaksi akutnog graft-versus-host disease. Ponosna sam što je moj rad doprineo tome da ovaj lek postane ključni deo tretmana – objasnila je prof. dr Basara tokom gostovanja na Blic TV.
Jedna od najvažnijih inovacija koju je uvela je precizna molekularna dijagnostika kod akutne mijeloidne leukemije, poznata kao NGS (Next Generation Sequencing), a što je omogućilo specifičnu terapiju na osnovu molekularne dijagnoze, poboljšavajući rezultate lečenja.
– U poslednjem periodu, kao direktor klinike, primenila sam preciznu molekularnu dijagnostiku NGS kod akutnih mijeloidnih leukemija, što je značajno doprinelo odličnim rezultatima. Takođe, zajedno sa univerzitetom u Esenu, među prvima smo uveli NGS dijagnostiku kod karcinoma pluća, jednog od vodećih karcinoma i u Nemačkoj i ovde – rekla je prof. dr Basara.
Podseća da je transplantaciju uvela u Flensburgu i praktično je postavila na noge.
– To je bila tema koja uopšte nije bila poznata tamo, ali je transplantacija već bila standardizovana i mogli smo da radimo od najbližeg donora. To nije jednostavno, posebno kada HLA (antigen histokompatibilnosti) nije identičan i kod haploidentičnog donora (kada je samo jedan deo identičnosti podudaran, a ne sve) sa zgodnim podudaranjem od 6, 7 ili 5 od 10. Napredovalo je lečenje, posebno kada je reč o onkologiji. Pomenuli smo ciljane terapije, imunoterapije i transplantaciju matičnih ćelija – rekla je prof. dr Basara.
Transplantacija ključna kod visokorizičnih leukemija
Na pitanje koliko su ti načini lečenja konkurenti jedan drugom, a koliko se zapravo prožimaju, profesorka Basara objašnjava:
– To je jako interesantno pitanje jer u suštini transplantacija je samo jedan segment u lečenju akutnih leukemija ili aplastičnih sindroma, kao i drugih bolesti kod kojih je indikovana. Ona je zaista samo jedan segment i vrlo često sam govorila ranije da je transplantacija ključni moment – rekla je prof. dr Basara.
Profesorka dr Basara objasnila je kako transplantacija matičnih ćelija, iako važna, gubi na značaju kod niskorizičnih leukemija, dok kod visokorizičnih ostaje ključna. Primer je mantle cell limfom, gde su do pre dve godine primenjivali autolognu transplantaciju, ali sada se koristi terapija održavanja tabletama iz grupe tirozin kinaze.
– Ovo su veliki pomaci i veoma pozitivni, i omogućavaju bolji komfor za pacijenta – istakla je ona.
Personalizovana medicina standard u njenom radu
Personalizovana medicina, koja se prilagođava pacijentu prema genetskom profilu, već je standard u njenoj praksi zahvaljujući radu u Nemačkoj, gde je Next Generation Sequencing (NGS) rano primenjen.
– Potencijali ove vrste terapije su veoma veliki – zaključila je prof. dr Basara.
Uticaj AI na medicinu
Doktorka Basara otkrila je kako veštačka inteligencija već sada značajno pomaže u postizanju precizne dijagnostike i njen potencijal u daljem napredovanju medicinskih tehnologija.
– Veštačka inteligencija je tema sa velikim potencijalom jer je za vrlo kratko vreme postignut ogroman napredak. Primera radi, 2012. godine na jednom konkursu u Kanadi pobedio je program zasnovan na deep learning tehnologiji koji je mogao da postavi dijagnozu iz patoloških preparata podjednako dobro kao i patolozi, sa tačnošću od preko 97 odsto. To pokazuje koliko veštačka inteligencija može da doprinese – objasnila je prof. dr Basara.
Danas, sve više firmi i univerziteta nudi veštačku inteligenciju za rešavanje različitih problema u hematologiji i onkologiji. Precizna dijagnostika je jedna od glavnih prednosti.
– Veštačka inteligencija omogućava da se dijagnoza postavi brzo i tačno, analizirajući slike patoloških i citoloških preparata. Takođe, može da predvidi prisustvo molekularnih markera – dodala je ona.
Dva preparata već su registrovana u Americi za tehničku podršku u dijagnostici karcinoma prostate i dojke, dok se očekuje njihova registracija i u Evropi.
– Veštačka inteligencija je mnogo preciznija nego sami patolozi, ali ne verujem da će smanjiti broj patologa ili radiologa. Umesto toga, veštačka inteligencija je alat koji im pomaže – naglasila je prof. dr Basara.
Važan doprinos medicinskom napretku dolazi od tehnoloških inovacija. Jedna od najvećih laboratorija za dijagnostiku hematoloških bolesti u Minhenu već koristi veštačku inteligenciju za citologiju, obrađujući preko 120.000 preparata godišnje, što bi bilo nemoguće postići bez tehnološke podrške.
– Medicina ne bi ovako napredovala bez pomoći inženjera. Uvek su tehnologija i medicina išle rame uz rame, a sada vidimo koliko je to važno za dalji napredak. Naravno, direktan kontakt ne može da se zameni nikad. Ja lično nikad ne bih volela da razgovaram sa nekim na telefonu, a da ne znam da li je čovek ili veštačka inteligencija, nego više u oči, u četiri oka – zaključila je prof. dr Basara.
Saveti za zdrav život
Na kraju intervjua, profesorka dr Nadežda Basara dala je sledeće savete za zdrav život:
Izbegavanje štetnih navika: Ne pušiti i izbegavati alkohol, uz napomenu da je povremeno konzumiranje umereno dozvoljeno.
Zdrava ishrana: Unos mediteranske hrane, puno povrća i voća, umesto nezdravih namirnica poput bureka i kifli.
Pozitivan stav: Održavanje pozitivnog razmišljanja, pogotovo kod dijagnoza malignih bolesti. Kako je rekla, to danas više nije “smrtna presuda” i bolest se uspešno leči, pogotovo u ranom stadijumu.
Redovno kretanje: Kretanje najmanje tri puta nedeljno po 40 do 45 minuta.
Redovne kontrole: Redovne kontrole kako bi se bolesti otkrile na vreme i tako povećala šansa za izlečenje.
