hotelvlasina.rs
Probudio nadu: Ali Abdul Ms al Maki kupio hotele za milion evra

Srećnim danima se ponadalo stanovništvo na jugoistoku Srbije dolaskom Ali Abdula Ms al Makija, ali im je ovaj biznismen iz Katara koji je kupio četiri hotela, Vlasinu i Promaju na Vlasinskom jezeru i još po jedan u Crnoj Travi i Surdulici, umesto obećanog turističkog raja, ostavio pustoš i prazninu.

Milioner je 2016. pazario hotelske zgrade za milion evra i još pola miliona platio akcije radnicima, da bi nedugo po isteku dvogodišnjeg ugovora o privatizaciji koji je potpisao sa državom Srbijom stavio katanac na njihove brave, a par stotina radnika je ostalo na ulici. Ugovor sa Srbijom je ispoštovao, pa, kažu stručnjaci, država mu ne može ništa. Lokalni funkcioneri se, ipak, uzdaju u pomoć Vlade kako hoteli ne bi zjapili prazni. Za sada vikendima radi sala za veselja hotela u Surdulici. U tom hotelu je do prodaje radilo oko 100 radnika, a godišnji promet bio je oko 60 miliona dinara. Slično je sa hotelom Vilin lug, jedinim u Crnoj Travi, dok u Jezeru na Vlasini jedan konobar služi kafu i piće.

Vezane ruke

Najgore je, kaže predsednik opštine Surdulica Novica Tončev, što nema nikakvog kontakta sa investitorom da bi opština znala šta da preduzme.

– Neprihvatljivo je da ostanemo bez smeštaja na Vlasinskom jezeru. Moramo da pokrenemo mehanizme za raskid kupoprodajnog ugovora jer su nam ovako vezane ruke – kazao je Tončev za „Vesti“ i istakao da je sada sve u rukama Ministarstva privrede.

Ova situacija ne čudi ekonomskog stručnjaka Ljubomira Madžara koji nam objašnjava da se biznismen držao ugovora do njegovog isteka, a onda nastavio da radi u sopstvenom interesu. Nije, kaže, ni država pogrešila što je prodajom pokušala da obezbedi posao za stanovnike tog kraja i, da uz pomoć milionera, proba da ponovo pokrene turizam i biznis.

– Niko ne može tom čoveku da zameri da je prekršio zakon jer se u biznisu snalazio kako zna i ume. Svakako da je i on u tom poslu izgubio kad je prestao sa radom. Niko ne zatvara hotel ili firmu ako je rentabilna, već to čini samo ako generiše gubitke – ukazao je ovaj stručnjak.

Jugoistok Srbije je, podseća Madžar, zaostao i siromašan, bez lokalne potražnje i infrastrukture, pa ne može ni da ima isplativ broj turista.

Možda o ovom kraju nije tako mislio Ali Abdul Ms al Maki kada je postao većinski vlasnik hotela. Prilikom kupovine, njegov zastupnik Ali Albakir je najavio da će „objekti za tri ili četiri godine dobiti tri ili četiri zvezdice i da će investitor sagraditi još jedan hotel sa pet zvezdica“. Međutim, ovo područje je ostalo bez više od 300 ležaja i gledano sa drugim privatnim smeštajnim kapacitetima sa oko maksimalno 80 ležajeva, to je veliki gubitak, objavio je sajt Jugmedia.

Ribe na suvom

Biznismeni iz inostranstva, prema rečima Dragana Dobrašinovića, predsednika Koalicije za nadzor javnih finansija, naročito oni koji ne dobiju subvencije od države, imaju veliki strah u poslovanju. Dobrašinović navodi primer ruskog investitora koji je 400 radnika ostavio bez posla zatvarajući fabriku u Vranju.

– Reč je o ozbiljnim parama, pa ako se posao ne isplati, čim ugovor istekne, prekidaju posao. Tačno je da sa stanovišta ugovora koji zaključe imaju i obaveze i prava, zapošljavaju određen broj radnika, ali se to neretko završi s katancem i kataklizmično po zaposlene. Ali, posle nekog vremena očito ostaju kao ribe na suvom i moraju da povuku taj nepopularan potez – pojašnjava ovaj antikorupcijiski borac.

Pritom, kako ukazuje, mnogi od njih dobiju subvencije, daje im se veliki novac, a oni se rukovode samo golim interesom.

– Pare potroše, fabriku ili hotel zatvore, a naši radnici ostaju bez posla, što je glavna mana politike subvencija. Ako država daje pare da obezbedi posao stanovništvu, bar neka ulaže u one koji će ostati i kad potroše te subvencije. Sada se bavimo i nekim Arapinom koji je ispoštovao sve obaveze, a ogromni prirodni resursi nam propadaju – kaže Dobrašinović.

Blago otiče u potok

Od srpskog posla sa Arapinom mnogo ljudi je ostalo bez posla, a Dragan Dobrašinović kaže da ni država nema plan rukovođenja svojim dobrima.

– U Kuršumlijskoj Banji su krajem sedamdesetih Slovenci izgradili hotel i kako ova banja ima mineralne i termalne vode lek za bolesti kostiju na stotine hiljada turista je tu prolazilo. Hotel pune dve decenije ne radi, voda i dalje otiče, i mineralna nekada flaširana „Milan Toplica“ i termalna završava u potoku – priča Dobrašinović i pita zašto se subvencije daju fabrikama osuđenim na propast, a ne rade na obnovi banjskog turizma.

Politički aršini

Ljubomir Madžar je ocenio da su hoteli koje je kupio arapski milioner izgrađeni u ranijem sistemu kada se nije gledalo na rentabilnost, već se gradilo prema političkim kriterijumima.

– Sada, vidimo, ima biznismena koji dođu da ih kupe, ali da li je to dovoljno da im se isplati, oni procenjuju kada počnu da rade – naveo je ovaj stručnjak.