pixabay.com

Istraživanje koje je sproveo portal Fajnder koji se bavi uporednim analizama, otkrio je da prosečan Australijanac trenutno ima 20.238 dolara duga.

U anketi je učestvovalo 1.079 ispitanika, a u ukupne dugove nisu uključene hipoteke, već potrošački krediti i kreditne kartice.

Zbirno, reč je o više od 70 milijardi dolara ličnog duga na nivou cele države. Poređenja radi, pre godinu dana prosečan dug stanovnika Australije iznosio je 18.301 dolar, što će reći da je lični dug za samo 12 meseci porastao za 11 odsto.

Prema Fajnderovom pretraživaču potrošačkog raspoloženja, prosečan Ozi ima 1.948 dolara duga po kreditnoj kartici, 6.920 dolara duga za lične potrošačke kredite i 11.370 dolara duga prema kreditu za automobil.

Finansijski stručnjak Fajndera, Ejmi Bredni-Džordž kaže da su ogromni troškovi života primorali mnoge Australijance da pozajmljuju novac samo da bi platili osnovne stvari.

– Značajan broj ljudi mora da se okrene kreditnim karticama, ili uslugama „kupi sada, plati kasnije“ i ličnim zajmovima, kako bi pokrio svakodnevne troškove kao što su hrana i struja – istakla je Bredni-Džordž, dodajući da sa inflacijom koja je na vrhuncu, dugovi podstiču stres kod ljudi.

Podaci pokazuju da je od maja 2023. oko 54 odsto punoletnih Australijanaca imalo kreditnu karticu, što je ekvivalentno broju od 10,9 miliona ljudi.

Nešto više od 14 odsto njih trenutno ima lični kredit (2,8 miliona ljudi), dok je isti procenat imao kredit za automobil.

Odvojeno istraživanje Fajndera otkrilo je da je 30 odsto Australijanaca pod „izuzetnim stresom“ zbog trenutne finansijske situacije, u odnosu na 22 odsto pre 12 meseci. To je zapanjujući broj od 6,1 milion ljudi koji su pod ogromnim finansijskim pritiskom.

Bredni-Džordž je rekla da postoji bojazan da bi situacija mogla da se pogorša, jer se domaćinstva i dalje suočavaju sa rastućim kamatnim stopama i inflacijom.

– Dug može brzo da izmakne kontroli i da dovede do većih finansijskih poteškoća. Kada se borite da „otplatite prošlost“, to vas sprečava da štedite za budućnost – naglasila je Bredni-Džordž.

Prema njenim rečima, najbolje je da kontaktirate vaše banke i vidite da li možete da dobijete plan plaćanja koji će odgovarati vašim prihodima. Ako su se vaše okolnosti promenile, takođe, možete razgovarati sa timom za podršku u teškoćama i da tražite od vaše banke različite opcije, kao što su pauze u plaćanju.

– Možete i da tražite bolje stope ili razmislite o konsolidaciji duga, kako bi vam to pomoglo u upravljanju otplatama – istakla je Bredni Džordž.

Ona smatra da je sada vreme da zaštitite svoje „finansijsko zdravlje“, tačnije da utičete na to kako vaši finansijski resursi utiču na vaše fizičko, mentalno i socijalno blagostanje, kao i na vaš kreditni rejting.

Pomoć dužnicima

Ukoliko propustite da otplatite dug, možete da pokvarite sopstveni kreditni rejting, što dugoročno stvara veći nered u vašem životu, upozorava Ejmi Bredni-Džordž.

Ona preporučuje da ako ste preplavljeni dugovima, takođe možete da dobijete besplatno finansijsko savetovanje, tako što ćete pozvati liniju za pomoć za nacionalni dug na 1800 007 007.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here