Teška sudbina osmoipogodišnjeg Alekse Bogdanovića, siročeta iz Bijeljine, koja je svojevremeno ujedinila ne samo Republiku Srpsku već i čitav narod u dijaspori, nije ništa lakša i pored dobrih ljudi koji mu povremeno šalju pomoć.
Prema rečima Aleksine starateljke i bake Razije Aziri (61) ovo je još jedna godina koja je za Aleksu, ali i njegovu rođaku, gluvonemu Mariju (18) puna izazova i nemogućnosti da se izbore sa teškom svakodnevicom.
– Nažalost ne možemo da izmirimo račune, a to nam je na prvom mestu i stvara najveće opterećenje da se ne nađemo na ulici. Sada kada i Aleksa ide u školu, gde se fino snalazi, stalno je potrebno nešto od pribora, garderobe i slično, a kad čovek živi samo od socijalne pomoći, to su stvarno veliki izdaci. Drugi razred je završio kao vrlo dobar, čime sam veoma zadovoljna, jer je istina da mu ja ne mogu mnogo pomoći u školi. Trenutno je pored mene, čuva me, jer ja zdravstveno nisam dobro. Stalno idem po lekarima zbog bolova u želucu. Ne mogu ništa ni da jedem zbog toga. Da zaradimo ništa ne možemo, pa kasnimo i sa plaćanjem kirije. To nam je najveća muka i stres zbog koga nemam mirnog sna – kaže zabrinuto baka Razija Aziri.
Podsećanja radi, Aleksi je majka umrla kad je imao samo dve godine, a oca nikada nije ni upoznao. Od kada je ostao sam na svetu o njemu i gluvonemoj rođaki Mariji, brine Raza i to kao o svojoj deci. Priča o njihovom zlom usudu je dospela u javnost zahvaljujući novinarima koji su je videli kako je prevrtala po kontejneru bijeljinske bolnice – tražeći hranu za svoje štićenike. Situacija ni sada nije ružičasta, jer Razija zbog brige o Aleksi i Mariji, ali i sopstvenog narušenog zdravlja ne može da radi i zaradi dovoljno za njihove najosnovnije potrebe.
– Već dugo vremena nam nije stizala nikakva pomoć zbog čega smo se ponovo našli u velikim problemima. Primam 120 maraka (60 evra) socijalne pomoći i još 120 maraka dobija Marija na ime invalidnine. Međutim, od toga samo za kiriju treba izdvojiti 150 maraka (oko 75 evra), a gde su ostali računi, hrana i lekovi? Marija iako ima dovoljno godina da negde može da radi, činjenica je da zbog lošeg komuniciranja sa okolinom i ne snalaženjem, ne može naći adekvatan posao. Zato i jesmo u problemu iz koga kraj ne vidimo. Dužna sam već tri kirije i zbog toga smo u velikom problemu – iskreno će Razija i dodaje:
– Situacija je nažalost takva da opet moram da molim za pomoć dobre ljude. Koliko god da su u mogućnosti da izdvoje da nam pomognu, nama mnogo znači. Nije ni lako tražiti pomoć, ali kada vas nevolje pritisnu sa svih strana i nemate kud, učinili biste sve samo da dečicu zaštitite. Ja ne mogu dozvoliti da Aleksu stave u Dom, to bi bilo strašno – iskreno će baka Razija, dodavši da se nada da će joj dobri ljudi, ipak pomoći na čemu će im biti beskrajno zahvalna.
Skupljanje kartona
Koliko Aleksa voli svoju baku Razu i šta je sve spreman da učini da ih niko ne bi razdvojio, govori najbolje i to što je ovaj mališan, još pre nego što je krenuo u školu, upravo sa svojom bakom obilazio kontejnere po Bijeljini, pomažući joj da prikuplja karton. Za 100 kilograma dobijala bi 15 maraka.
– Znali smo da poranimo i već u pet ujutro da budemo na pijaci, jer se tamo najviše bacalo kartona. I onako mali borio se da zaradi. Istina je da sam tako spajala kraj s krajem, ali kako ga više niko ne kupuje, prestali smo to da radimo. Nisam imala bolje rešenje nego da ih prehranim na ovaj način, jer se u bolničkim kontejnerima neki put nađu neotvorene kutije keksa ili nepojedeni obroci. Šta ću, morala sam tako. Zdravlje mi više ne dopušta da radim bilo šta teže, a i godine su me stigle – priča ova žena koja je i pored toga što je i sama bolesna, svoj život podredila brizi o dva anđela.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci “Vesti”, koji mogu i žele da pomognu baka Raziji Aziri i skinu veliki teret s pleća da prikupi dovoljno novca za kiriju, da se ne bi našli na ulici, mogu je kontaktirati na adresu: Ul. Sofke Nikolić 15, 76300 Bijeljina, a telefon je: +387 65 816 695 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći. Donacije mogu slati i preko Vestern uniona, a na usluzi je, kao i uvek Redakcija “Vesti”.
