Iako većina ljudi priča sa sobom, postavlja se pitanje kada to prelazi granice normale.
Većina ljudi u određenoj meri razgovara sama sa sobom, iako možda nisu svesni da to čine. Međutim, postavlja se pitanje kada to prelazi granice normalnog i kada je potrebno potražiti pomoć stručnjaka.
Iako većina ljudi vodi unutrašnji dijalog, malo je istraživanja o tome zašto to rade. Neki stručnjaci navode da osobe koje nemaju braće ni sestara češće pričaju same sa sobom. Osim toga, ljudi koji su kreativniji, imaju aktivniju maštu i naročito su emotivni imaju veću verovatnoću da će razgovarati sami sa sobom.
Ovo takođe pomaže ljudima da lakše reše neki problem i smanje anksioznost. Unutrašnji dijalog takođe može mnogo pomoći sportistima, koji na ovaj način motivišu sebe da ostvare bolje rezultate u takmičenjima i slično.
Međutim, oni koji se osećaju usamljeno, češće vode unutrašnje dijaloge. Previše negativnog govora može povećati rizik od opsesivno-kompulsivnog poremećaja, anksioznosti ili šizofrenije.
Iako možete oterati negativne misli, postoje trenuci u kojima ipak treba da potražite pomoć stručnjaka. Dakle, ukoliko primetite da vođenje razgovora sa samim sobom ometa vaš svakodnevni život i uzrokuje da izgubite samopouzdanje, obratite se lekaru.
