Superteškaš Ratko Drašković (55) junački je primao udarce u boksu i životu, a ogromno poštovanje poklonika plemenite veštine i sugrađana u Nikšiću uzvraćao je van ringa velikim humanim delima. Ovaj najstariji bokserski šampion u istoriji i heroj narodnih litija koje su dovele do sloma tri decenije dugog režima DPS-a u Crnoj Gori, sada je darivao bubreg i time spasao život sugrađanki Radmili Raičević (41) koju nije ni poznavao.
“Završena je transplantacija i sve je u redu. Hvala vam svima na podršci. I Radmila je dobro, znao sam da ćemo uspeti”, napisao je Ratko iz bolnice za koju je naveo samo da se nalazi “tamo daleko”.
Ratko je pre pet godina sanjao da donira bubreg. Njegova karijera još je bila u jeku, ali Ratko nije zaboravio svoj san. U međuvremenu je nebrojeno puta pokazao želju da pomogne tamo gde je neophodno, pa je i karijeru završio humanitarnim mečom, a verovatno ni sam ne zna koliko je puta boksovao za bolesnu decu. Kada je napokon okačio rukavice o klin, prelomio je da njegov san postane java.
– Rekao sam sebi da hoću da dam bubreg. Ne interesuju me politička ni verska, niti kakva druga pripadnost, samo hoću da znam kome je najpotrebniji – govorio je Ratko.
Lekari u nikšićkoj bolnici odlučili su da se pomogne Radmili Raičević, koja je već tri godine bila na dijalizi.
Za operaciju 44.000 evra
– Tog trenutka nisam znao ko je ona, ni šta je, samo sam pitao kad mogu da je upoznam. Lekar mi je rekao da ona sledećeg dana dolazi u bolnicu na dijalizu i da ćemo se tu sresti, a ja da počnem da vadim nalaze – ispričao je Ratko.
Ali nije sve zavisilo samo od njegovog hrabrog srca. Za transplantaciju u Turskoj bilo je neophodno obezbediti 44.000 evra, koliko je Radmili nedostajalo za operaciju. Za to se postarao privrednik iz Bara Goran Đurović.
– Pored toga da spasemo Radmilin život, najviše me je podstaklo što je naš bokser Ratko Drašković bio spreman da pokloni deo svoga tela. Za takav čin, prema nekome koga ne poznajem, nisam imao hrabrosti – iskreno je rekao skromni Đurović.
Nisam se plašila
Radmila je pred put u tursku za Ratka i Gorana rekla da su retki ljudi koji su joj vratili veru u humanost.
– Od prvog dana dijalize nisam se plašila. Verovala sam u moje bolje sutra. Odlukom da mi na tom putu nesebično i ljudski pomognu, Ratko i Goran potvrdili su da je moja vera imala smisla. Nikad neću moći da im se odužim. Oni su mi pomogli da postanem još jača i hvala im i na tome. Idemo dalje – rekla je hrabra Radmila, koju je majka Ljilja hrabrila da će sve dobro da se završi.
Ponosni sin
Uoči puta u Tursku održana je svečanost kojoj je prisustvovao i Ratkov sin Boško. On je takođe bokserski šampion koji se često borio u humanitarnim mečevima.
– Tata, ponosan sam, tvoje srce je najveće! Da si mogao, znam, dao bi oba bubrega. Čekaju te Nikšićani da u krcatom Sportskom centru sa jednim bubregom se oprostiš od uspešne bokserske karijere – kazao je Boško.
Niski udarci političara
Ratko Drašković je na Omladinskom prvenstvu Jugoslavije 1983. godine u Peći osvojio titulu u teškoj kategoriji, potom je postao šampion Evrope u Finskoj, da bi u seniorskoj konkurenciji osvajao prva mesta u Italiji, Švedskoj, Mađarskoj… Najmilija mu je pobeda u polufinalu Zlatne rukavice nad Željkom Mavrovićem, bokserom iz Hrvatske koji je kasnije postao profesionalni prvak Evrope. Na amaterskom nivou Ratko je boksovao 110 mečeva, uz čak 100 pobeda, dva remija i osam poraza.
Kruna karijere stigla je 2018. Tada 52-godišnji Ratko Drašković osvojio je titulu profesionalnog prvaka sveta u superteškoj kategoriji, u verziji NjBU
. On je u Hanoveru u drugoj rundi sa dva nokdauna naterao sudiju da prekine borbu čime je pobedio Britanca Metjua Elisa.
Tada su stigli niski udarci, ali van ringa. Udruženje sportskih novinara Crne Gore za sportistu godine izabralo je boksera koji je postao evropski šampion, zanemarivši svetskog prvaka, a svima je bilo jasno da je to zato što je Ratko Srbin. Iste godine uhapšen je zbog navodne krađe struje i to pred komšijama. U zatvoru mu je ograničena medicinska pomoć, iako je upozorio lekare da je dva puta preležao upali pluća i da su mu neophodni lekovi. Bio je Ratko i selektor bokserske reprezentacije Crne Gore, a posao u gradskom Sportskom centru je izgubio, kako je rekao, zato što je redovno učestvovao u litijama i nosio časni krst. Nikad nije savio kičmu, a sada radi u Profesionalnoj bokserskoj federaciji Srbije.
Oličenje Nikšića i srpstva
U Tursku na transplantaciju Ratko i Radmila otputovali su na Svetog Iliju, pa je Drašković bio uveren da će se vratiti zdraviji i jači. I nisu se samo Nikšićani na čelu sa gradonačelnikom Markom Kovačevićem i Barani okupili da ga isprate, nego i Podgoričani, Beranci, prijatelji iz Srbije i Republike Srpske.
– Po svemu što je uradio u svom životu i karijeri prvi čovek grada Nikšića je Ratko Drašković! Da niko nije glasao za mene na izborima, dosta bi mi bilo da je to učinio samo naš Ratko, koji je bio i ostao oličenje našeg grada i ljudi – kazao je gradonačelnik Kovačević.
I Vladimir Božović, prognani ambasador Srbije u Crnoj Gori, pozdravio je aktere ove veličanstvene priče.
– Ovo je veliki gest humanosti. Ratko Drašković nije samo veliki sportista nego i veliki čovek. Ratko je vitez pravoslavlja, Nikšića i Crne Gore koji pronosi slavu svoga grada. Ponosan sam što sam Nikšićanin, Crnogorac i Srbin. Ovde sam došao kao brat i prijatelj Ratka Draškovića – rekao je ambasador Božović.
