Šeik i srpski Menhetn

Beograd izlazi na 270 kilometara rečne obale, što je otprilike ravno dužini Crnogorskog primorja. Gradske obale imaju svoje ekskluzivne i manje atraktivne lokacije, a u one prve se ubrajaju takozvani savski amfiteatar i lokacija Luke Beograd. Prva je na Savi, druga na Dunavu. Upravo je savski amfiteatar u svim političkim kampanjama u poslednjih 20 godina uzdignut na mitski nivo. Nema ko nije posegao za mantrom o "Beogradu na vodi".
Vlasti su imale sve. Urbanističke planove, idejna rešenja, prostorne planove. Samo nikad nije bilo para. Sada su, navodno, pare obezbeđene i to od generalnih spasilaca posrnule Srbije – Ujedinjenih Arapskih Emirata.
x Zasad Emirati finansiraju ili nameravaju da finansiraju sve i svašta. Od Er Srbije do raketnih sistema, od fabrike čipova do naučnih centara. Od fabrike aviona Utva, do zajmova za praznu kasu države. Sada su Arapi spremni da finansiraju i snove o Beogradu na vodi.
Direktor novoosnovane kompanije Eagle Hils Muhamed Al Abar predstavio je u vladi Srbije početkom godine projekat Beograd na vodi potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću, predsedniku Skupštine Srbije Nebojši Stefanoviću, predsedniku Privremenog veća Beograda Siniši Malom i drugim članovima Vlade Srbije.

Mohamed Al Abar, vlasnik kompanije koja je podigla najvišu zgradu na svetu Burdž Kalifa, spreman je da u projekat Beograd na vodi investira više od tri milijarde dolara.
x Da potvrde ozbiljne namere, radnici Železnica Srbije počeli su da čupaju šine. To bi trebalo da ubedi javnost da je stvar gotova. Međutim, projekat ranga Beograda na vodi nije nimalo jednostavan i čak i da su Arapi obezbedili novac za finansiranje, veliko je pitanje kako ćemo uraditi naš deo posla koji daleko prevazilazi puko raščišćavanje terena. Da bi Beograd na vodi kao projekat bio uopšte razmatran, neophodno je završiti brojne kapitalne projekte od kojih većina nije ni započeta. Pre svega, treba završiti izgradnju nove železničke stanice Prokop čija je gradnja počela 1977. godine i nikad nije dovršena. Da bi se raščistio prostor od oko 90 hektara, grad mora da izgradi novu autobusku stanicu na Novom Beogradu i ukloni staru.
x Jedan od najvećih problema za novi projekat je železnička infrastruktura. Još 1951. su završeni planovi unapređenja Beogradskog železničkog čvora i novi generalni plan grada gde se železnica potpuno izmešta iz savskog amfiteatra. Od šezdesetih godina prestaje kapitalno investiranje u ovaj prostor, novi objekti se ne planiraju, postojeći istrajavaju ili propadaju, čeka se da se prostor iseli i isprazni. Generalni plan iz 1972. potvrđuje namenu savskog amfiteatra, nova železnička stanica nije na Autokomandi već u Prokopu. Rok za izgradnju od 18 meseci produžen na 36 godina. Posle toga bilo je konkursa, studija, diplomskih radova, inicijativa, ali to nikada nije bilo zasnovano na nekom ozbiljnom planu.
x Ovde se infrastrukturni poslovi ne završavaju. Da bi Beograd sišao na vodu, mora da se izgradi ranžirna stanica u Batajnici, ukloni stara, zatim izgradi železnička obilaznica za transport opasnih materija i da se ukloni postojeća trasa oko Kalemegdana. Konačno, mora se napraviti i novi železnički most kod Vinče kao deo nove obilaznice. Taman i da se čitav savski amfiteatar nekim čudom sam očisti, tu je potrebno izvoditi nove strujne i gasne instalacije, mrežu telefonskih kablova i toplovoda, a biće potrebna i nova kanalizaciona mreža.
x Još se ne zna ni čega će sve biti u Beogradu na vodi. Imaćemo dominantan toranj koji će zaseniti i Beograđanku i Ušće, te se računa da bi to mogao biti neki od luksuznih hotela. Računa se i na to da Beograd baš tu dobije svoju prvu operu. Konačno, oborićemo rekord tržnog centra Ušće i izgraditi još veći. Trebalo bi da se grade i luskuzni stanovi i još neki hoteli, ali se ne zna ni šta, ni koliko.
– Sve i da postoji politička volja i pozamašna svota novca, u pitanju je ogroman zahvat koji se ne može uraditi u jednom mahu. On traži kontinuitet studiranja i plan koji dinamički povezuje njegove etape – kaže Miodrag Ferenčak, poznati gradski urbanista.
x Decenijama se govori o tome da je Savamala najatraktivniji gradski prostor, koji treba da postane glavno mesto za život i rad u Beogradu. Međutim, na prostoru nazvanom srpski Menhetn, iako je 95 odsto zemljišta u državnom vlasništvu, da bi se onih pet odsto otkupilo od građana potrebno je projekat proglasiti prvorazredno važnim za državu. To će se učiniti tek kada bude formirano preduzeće Beograd na vodi, da bi ono potom s investitorima zaključivalo dalje ugovore.
x Zasad nije predstavljen nijedan arhitekta kao autor projekta, na opše nezadovoljstvo domaćih stručnjaka, a Goran Vesić, sekretar privremene vlasti Beograda, kaže da je projekat na stalnom konkursu u čitavom svetu već više decenija i da se niko do sada nije javio osim firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.