Sorbona kao klopka: Zbog znanja primljen, a bez para ne može

Vojislav Gligorivski

Oni koje su stigle reči "zlosutnice" jeste porodica Gligorovski, čiji je dugo čekani sin jedinac Vojislav, prvi maturant ugledne Matematičke gimnazije iz Beograda, nedavno primljen na čuveni Univerzitet Sorbona. Jedini je iz Srbije na ovom smeru koji je primljen ove  godine.

– Sorbona je podeljena po brojevima, ovaj deo univerziteta je poznat kao Pariz VI i nosi naziv "Pjer i Marija Kiri" i bavi se prirodnim naukama – matematikom, medicinom i farmakologijom. Matematika je u stvari baza, a osnovni predmeti su biologija, hemija i fizika – objašnjava šarmantni 18-godišnjak Vojislav Voja Gligorovski.

Na pitanje zašto se nije opredelio za Kembridž, Oksford, MIT, gde su već probili led njegove starije kolege iz ove gimnazije, Voja kao iz topa duhovito odgovara:

– Šta ću tamo, za matematiku ne postoji Nobelova nagrada – a onda ozbiljno dodaje da su njegova interesovanja uvek bila usmerena ka hemiji, biologiji i fizici, ali da bez matematike ne bi postigao nivo znanja koji mu je pomogao da bude primljen na ovaj ugledni univerzitet. – Moja interesovanja su usmerena ka hemiji, biologiji i fizici. Ali, matematika mi je pomogla da drugim naukama priđem na jedan drugačiji, praktičan način i pomogla da svakom problemu i rešavanju zadataka priđem na sistematičan i jednostavan način. Matematika, odnosno informatika u kombinaciji, recimo, sa biologijom je budućnost u nauci i to je ono što mene najviše zanima – analiza genoma. DNK je trenutno najaktuelnija i voleo bih da se obrazujem u tom pravcu.

Zato je i odabrao da na osnovnim studijama na Sorboni pohađa smer na kome su glavni predmeti biologija, hemija i geologija jer se samo na tom odseku izučava i matematika.

Iako ponosni, njegovi roditelji sada imaju glavobolju jer, za razliku od Kembridža, na primer, na Sorboni ne postoje stipendije za osnovne studije. A i za internat, koji je daleko jeftiniji od privatnog smeštaja, uzaludno je da konkuriše zato što po pravilniku prednost imaju studenti iz zemalja Evropske unije i oni iz frankofonog područja. Ispostavilo se da će njegovo studiranje zavisiti od sreće jer njegovi roditelji nisu u mogućnosti da plate sve troškove ni kad bi prodali svu imovinu koju imaju.

– Meni su problem samo smeštaj i tekući troškovi, a oni su za grad kao što je Pariz preskupi. Raspitao sam se o svemu i moji snovi su poljuljani. Sve što sam želeo i trudio se da postignem postaje sve dalje sada kada sam nadomak cilja. Žao mi je jer samo na Sorboni postoji taj najuži smer u kojem bih voleo da se usavršavam. Zato ću sada da predam, za svaki slučaj, dokumenta za Biološki i Elektrotehnički fakultet u Beogradu – skromno kaže Voja Gligorovski, mladić pred kojim je svetla budućnost u nauci.

Kako će se rešiti ova priča, saznaće se uskoro, a Voja veruje da samo čudom može da se otisne tamo gde želi.