Srbi dižu novu crkvu

 

U ovom kraju, u kojem se nalazi najveća koncentracija srpskih doseljenika iz poslednjeg rata, parohija Sveti Luka je počela od ideje da prerasta u život pre oko šest godina. Tada je kupljena jedna kuća, preuređena u crkvu, a nešto kasnije i druga. Danas, kaže nam paroh, jerej Aleksandar Milutinović, ostalo im je za otplatu oko 70.000 dolara. Ovo im, veli on, otvara nove mogućnosti – da ozbiljno razmišljaju o gradnji nove svetinje na istoj lokaciji.

– Ovo je još jedan uspešan piknik za našu parohiju. Veoma smo zadovoljni i zahvalni svima koji su nam pomagali i pomažu da otplata duga tako brzo teče. Evo, i ovo druženje je dokaz da crkva živi, da je narod s nama, a bez naroda nema ni crkve. I to je uvek ohrabrenje, da se ljudi brinu za svoje spasenje. Zato i napredujemo. Zato i imamo osnova da krenemo u novi poduhvat – izgradnju nove crkve.

 

Đoko ima najbolje vino

Prema rečima Mirka Stančevića, predsednika crkvene uprave, oni su pripremili posetiocima zanimljivo druženje.
– Setili smo se i da mnogi naši domaćini prave vina kod kuće, pa zašto da ih ne organizujemo i proglasimo najboljeg. Veći broj njih pokazuje danas i svoje kulinarske sposobnosti. Recimo, imamo bogat jelovnik sa tradicionalnim specijalitetima, među kojima su i jela od divljači. Za lovačke poslastice pobrinula se brojna familija Veselinovića. Ogroman je trud članica Kola srpskih sestara koje vodi Dana Baković. Zahvalni smo i Vladi Maričiću, mesaru, koji nas uvek podržava – kaže Stančević.
U degustaciji vina, prvo mesto osvojio je Đoko Maričić, drugi je bio Stevo Veselinović, a treći Mitar Dević.

Cela zamisao već je pokrenuta, ističe jerej Milutinović.

– Aktivirali smo arhitekte i planere iz opštine. Imali smo sastanak s lokalnim vlastima i dobili uputstva kako da postupamo. Moramo da se povinujemo njihovim željama, prostor je skroman, ali potencijala ima za lepo zdanje. U osnovi, plan je da se jedna od dve kuće koje imamo sruši, i tu da podignemo crkvu. Postojeće zdanje koje služi kao crkva bilo bi pretvoreno u salu.

Liverpulska parohija i dalje je misionarska parohija, a ne crkvena opština.

– Nema velike razlike u tome. Bitno je da ljudi shvate da crkva nije samo stvar folklora i tradicije, ili nečega što su njihovi očevi ili dede radili, već da je to zapravo izvor života i izvor spasenja. Ako, dakle, ljudi priđu crkvi sa tom idejom i tom ljubavlju, svesni da je to izvor života, neuzmućeni izvor života, onda će prepoznati sebe i ljudske prave vrednosti. Svaki bi pojedinac trebalo da pogleda u sebe, u svoje srce i dušu i da nađe tu iskru, varnicu koja pokreće, kako u svemu, tako i u veri. I da od Gospoda Boga u molitvi traži da pomogne, da se u veri i nadi čini ono što Crkva, odnosno Gospod nalaže. A to je da ispunjavamo sve one vrline koje su nam date, ne zbog vrlina samih, već zbog Hrista. Ako činimo za Hrista, onda će On to prepoznati, a ako činimo za sebe, onda smo egoisti i licemeri. Džaba nam trud.

 

Budući život

Jerej Aleksandar pozvao je ljude "da razmisle o svojoj veri i budućem životu".
– Crkva je ta koja je kroz vekove ostala neiskvarena. Ne govorimo o ljudima. Ljudi jesu kvarni, kakvi jesu. Ali crkva je ostala čista. Za ljude je važno da shvate da crkva nije samo tradicija i folklor, već budući život.
Reči svog sveštenika na neki način je potvrdila i Lepa Nasarik, kupujući srećku za tombolu od Smilje Veselinović. Naravno, i ovaj prihod ide za crkveni fond i Lepa kaže:
– Ma nije važno ni da nešto dobijem, važno je da se pomogne crkvi.

Na molbu organizatora, sakupili smo Veselinoviće, zajedno sa Maričićima, Bukorovićima i Mizdracima s kojim su rodbinski povezani. Evo ih na fotografiji za "Vesti": Smilja i Stevo, pa Sandra, Marijana, Ana, Milica, Rada, Ljilja, Jovan, Jovana, Slobodan, Aleksa, Tijana, Danilo, Snežan… svi zajedno na pikniku za svoju crkvu.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime