Svetski prvaci su Bugari, koji su imali 14 (25). Iza njih slede Poljska 13 (21,5) i Nemačka 12 (22), a onda Hrvatska sa 12 (20,5) i Ukrajina 11 (23).
Pojedinačno, najbolji skor na SP imao je srpski reprezentativac Vladimir Klasan iz Inđije, jedini učesnik sa maksimalnim učinkom devet pobeda iz devet partija.
Srbija je bila vodeća ekipa posle šest kola sa pet pobeda i remijem 2:2 protiv Hrvatske. Potom je srpski takmičar Zoran Stojković diskvalifikovan zbog toga što je bio sa manjim oštećenjem sluha nego što je to dozvoljeno pravilima Svetske federacije gluvih i nagluvih šahista, što je utvrđeno naknadnim pregledom, a njegovi
dotadašnji rezultati su brisani.
Srbija je u toj situaciji, posle šest kola, imala samo dve pobede i četiri remija, pa su u prvi plan u borbi za medalje izbile ekipe koje su srpski šahisti već pobedili. U poslednjem kolu Srbija je poražena od Italije rezultatom 1:3, što je bio jedini poraz.
Sa Stojkovićem se solidarisao Dragan Živić, koji je iz šest partija imao 5,5 poena, a potom nije igrao. Prva rezerva Rajko Cimeša nije ponovio igre Živića i Dragana Moldovanovića, a pogotovo Klasana, svetskog prvaka iz 2012. godine, pa je rezultatski krah srpske reprezentacije bio neminovan, te je medalja postala nedostižna.
Na SP u Opatiji je učestvovalo 18 ekipa, igrano je devet kola po Švajcarskom sistemu.
