Tomislav Šofran, Srbin iz Budve, ostvario je dečački san osvajanjem vrha Uhuru na Kilimandžaru za 49 sati.
Ovaj kršni dugajlija, pomorac, fitnes instruktor i avanturista, uspeo je da sa svoje 32 godine kroči na pet kontinenata, obiđe više od stotinu zemalja i popne se na “Krov Afrike”.
– Ta planina je jako naporna za čoveka mojih gabarita jer sam visok 196 centimetara i težak 105 kilograma, a mnogi planinari se trude da skinu mišićnu masu jer troše mnogo kiseonika koji je najveće blago nad oblacima, pogotovo za mene koji sam rođen na nula metara nadmorske visine – veli Tomislav.
Na put je krenuo sam, bez pripreme, treninga i posebnog režima ishrane. Ruta je bila Budva – Beograd, Doha – Najrobi, odakle je vozom i autobusom stigao do Amboselije, blizu Tanzanije. Pre uspona, proveo je dva dana s plemenom Masai. Iznajmio je montažnu sojenicu sa slamnatim krovom. Malo vode, često bez struje, pauci na sve strane i majmuni skaču po krovu: taj doživljaj za dve noći košta 90 dolara.
Štapom na lava
-Ti ljudi ne znaju za strah. Hodali smo satima po divljini i naišli na raščerečenu žirafu. U prevodu, lav je tu nedavno jeo. Vodič Leki kaže: “Džungla, normalno je to”. Umesto puške pokazao je štap od pola metra kojim je mislio da nas odbrani. Shvatio sam, ako se on ne boji lava, neću ni ja, pa šta nam Bog da. A Leki je iskopao neki koren ispod mravinjaka i prokuvao ga. Kad smo to popili, bili smo potpuno osveženi – seća se Tomislav.
Posle prelaska granice s Tanzanijom pregledan je zbog žute groznice i ebole. Uspon na Kilimandžaro obično traje desetak dana. Po zakonu nije dozvoljeno za kraće od pet, a Tomislavljev plan je bio da u tri dana prođe četiri klimatske zone, kroz šumu, prašumu, pa kamenu pustinju, da bi na kraju izašao na glečer, na večiti led i sneg. Vodiči, nosači i kuvar su obavezni.
Ludi beli čovek
– Bilo je smrtnih slučajeva na usponu, pa moraš imati nekog da pozove pomoć. Mučnine, povraćanja, nesvestice su tamo potpuno normalna stvar. Planirao sam da prvog dana stignem do 3.700 metara, ali sam do mraka stigao na dva kilometra niže. To je značilo da posle spavanja u kampu moram na vrh za jedan dan. Šanse su bile minimalne. U kućici čujem pozdrav na lošem engleskom, sa prepoznatljivim akcentom. Samo sam pitao: “Okle ste, sunce vam vaše?!” Tu, u kućici na kraju sveta prenoćio sam s Beograđaninom i Čačaninom i ujutro smo pošli pravo na 4.700 metara. Prolazili smo pored kampova i svi su nas čudno gledali. Kada je vodič objasnio da odmah idemo ka vrhu, samo su uzvikivali “Mzvu Kića”, što znači “Ludi beli čovek” – priča Tomislav.
Nijedan trenutak rađanja sunca na vrhu Uhuru, na 5.895 metara visine, Tomislav sigurno neće zaboraviti.
– Stojiš na steni. Muti ti se vid, boli te glava, ne možeš da dišeš i misliš da ćeš da pukneš. Odjednom, oblaci se dižu i postaju zlatni. Diže se sunce, a na horizontu je još mesec. U tom trenutku nestaju pospanost, umor i bol. Čak i manjak kiseonika nije problem – kaže Tomislav koji je pobedu na sobom i prirodom proslavio sklekovima na krovu Afrike.
Toma je već spreman da krene novim stazama. Sledeći cilj mu je Akonkagva na Andima, kilometar je viša od Kilimandžara.
Nole idol u Tanzaniji
– Ljudi u Tanzaniji su fanatici za košarkom i sportom. Sa kim god sam pričao, čim su čuli odakle sam, odmah su uzvikivali: Bogdanović, Jokić, Vučević i, naravno, Đoković. Odmah su me lepo prihvatili zbog toga – priča Tomislav.
Svetski rekord
Za povratak s Uhurua imali su tri sata da se vrate i obore amaterski rekord nekog momka koji je uspeo da se iz poslednjeg baznog kampa Kibo popne na vrh i vrati za 8.30.
– Kiseonika je bilo sve više i kada smo prešli led potrčali smo nizbrdo. Uspeli smo za 6 sati i 8 minuta da se popnemo i siđemo – zadovoljan je Tomislav koji je izašao iz Nacionalnog parka za 49 sati i 40 minuta i ispunio cilj.
Zadivio rendžera
U kampu Kibo na 4.700 metara Tomislavljeva ekspedicija naišla je na žurku Indijaca.
– Bio sam izmrcvaren i izmoren, a oko mene je sve treštalo. Nevozan, izašao sam na minus pet stepeni u gaćama i lupao im da prestanu, a oni su pozvali rendžera da smiri mene. Ali, kada je rendžer čuo šta sam uradio i koliko sam prešao za danu, a amaterski sam planinar, tražio je da se slika sa mnom.
Volja vuče napred
Ka vrhu Tomislav je krenuo u dva sata ujutro rutom za koju mu je vodič rekao da nema divljih životinja i da je uspon dozvoljen. Ali, i da bi bi bilo prelepo da izlazak sunca dočekaju na vrhu.
– Koliko god sam bio neispavan nosila me je volja. Pravili smo pauze na svakih 500 metara da popijemo malo vode i stigli na cilj za nekih pet sati. To je tri sata manje od normalnog vremena za amatere – zadovoljan je Tomislav.
Na tri vulkana
Kilimandžaro je najviša planina Afrike, vulkanskog je porekla. Nalazi se u severoistočnoj Tanzaniji, na granici sa Kenijom, oko 350 kilometara južno od Ekvatora i oko 500 severozapadno od grada Dar es Salama.
Čine ga tri vulkana: Šira, Mavenzi i Kibo. Najviši vrh Uhuru se nalazi na 5.895 metara nadmorske visine i prvi put je osvojen 1889. godine. Naselje Moši na južnom podnožju je polazno mesto za uspone na Kilimandžaro. Ostali vrhovi su Mavenzi (5.355 metara) i Meru (4.566 metara).
Slavlje uz burek i šampanjac
U glavnom gradu Kenije taksista je odmah pokušao da ga prevari. Nije znao put do hotela, ali je pokušao da naplati 20 dolar za nekoliko kilometara.
– Posvađali smo se, vikao je, pa sam ga molio da prestane, a onda mi je pukao film i ubacio sam ga u gepek. Njegovim telefonom pozvao sam Uber čiji se vozač prestravio kada je video taksistu kako izlazi iz gepeka. Oraspoložio se kada sam mu dao 10 dolara, a tamo ionako sve radi po sistemu “hakuna-matata” (lako ćemo) – priča Tomislav.
U hotelu ga je posetio Hrvat koji je u Keniji potpredsednik najvećeg lanca kladionica u državi, a prvi komšija mu je iz Beograda. Tomislav kaže da je dijaspora s Balkana nikad jača, čak i u Keniji i da se svi odlično slažu.
– Doček pravoslavne Nove godinu za nas Srbe organizovali su Hrvati i Makedonac. Prvo su zakupili šank u tržnom cetru, da bi posle otišli u restoran ovog Hrvata. Odmah je naterao crnce da naprave burek, po receptu. Tako smo ponoć dočekali uz šampanjac i burek koji svi svojatamo. Neverovatan osećaj – priča Tomislav.
Tomislav je prošao od kamene pustinje, džungle i leda, temperatura od 35 do minus 20 Celzijusa, sretao profesionalne i amaterske ekspedicije i stekao brojna prijateljstva. Naravno, sa našim ljudima koji su uvek spremni da pomognu.
– Nisam mogao da verujem na koliko naših ljudi sam naleteo. Kada si na drugom kraju sveta i okružen sa stotinu drugih nacija, pogotovo sa domaćinima koji pokušavaju da te prevare i naude zbog novca, kad vidiš nekog iz svog dela sveta, gledaš ga kao rođenog brata.
