Marko Pribak i Aleksandar Cvejić vratili su se u Srbiju iz Avganistana, gde je još blokirana Milka Damjanović, ali se ispostavilo da je još jedan državljanin Srbije ostao u paklu te zemlje. Njegov identitet nije saopšten i zna se da je u četvrtak uveče viđen u konvoju UN koje pripremaju evakuaciju stranaca, ali nije poznato gde se Srbin tačno nalazi.
Ne zna se ni dokle je konvoj stigao, pa ni kakav je odnos talibana prema njima. Naime, oni tragaju za svima za koje sumnjaju da su sarađivali sa Amerikancima, pa postoji bojazan da će hteti da pretresu i nezaštićeni konvoj UN.
Za to vreme saradnica italijanske humanitarne organizacije Milka Dajmanović i dalje čeka evakuaciju na aerodrom u Kabulu, ali su se u Srbiju već vratili Marko Pribak i Aleksandar Cvejić. Njih su prevezli nemačkim avionom u Taškent, prestonicu Uzbekistana, odakle su nastavili put. Aleksandar je napokon stigao u Gračanicu, gde su mu žena i dete. I Pribak je osetio olakšanje kada je pod nogama osetio tlo otadžbine, ali su grozna sećanja ostala.
Opkoljeni u kampu
– Kada sam shvatio da je vojni kamp u koji smo se sklonili opkoljen sa oko 250 talibana, mislio sam da nikada neću stići kući. Aleksandar i ja smo radili za jednu internacionalnu kompaniju i u tim trenucima svašta nam je prolazilo kroz glavu. Srećom, ostali smo pribrani, koliko god je to bilo moguće – ispričao je Pribak.
S Aleksandrom je često dolazio u Avganistan zbog posla. Samo ove godine bio je četiri meseca i zbog toga su ostvarili mnoge kontakte sa ljudima, koji su im puno značili. Pozvao je poznanika koji je zadužen za bezbednost u jednoj ambasadi, i on im je savetovao da ostanu tu gde jesu. U međuvremenu su kupili karte za 17. i 18. avgust, ali posle nekoliko sati ukinuti su svi komercijalni letovi. Savetovano nam je da ostanemo u smeštaju, ali smo ipak, rešili da odemo na vojni aerodrom, gde nas je pozvao prijatelj. Pokupili smo stvari, spakovali se u kola i otišli.
Akcija Britanaca
– Nisam znao da li treba to da radimo, ali ipak smo krenuli. Uspeli smo da dođemo do vojne baze, ali ne i da uđemo u nju. Pored se nalazio hotel u koji smo uspeli da uđemo zahvaljujući momcima iz Hrvatske i Bosne. Oni su nam mnogo pomogli u tom trenutku i dužan sam im do kraja života. Sa njima smo proveli dve noći i čekali odobrenje da uđemo u bazu… A kada smo napokon ušli u kamp okružili su nas talibani. Srećom, ubrzo je stiglo 300 vojnika specijalnih jedinica Velike Britanije koji su uspeli da ih oteraju. Oni su došli da naprave spisak za evakuaciju, i već sledećeg dana smo odleteli – priča Pribak.
Zadužili oružje
Aleksandar Cvejić ispričao je da su dobili oružje kako bi se sami branili, ali nije hteo da kaže od koga.
– Tako je moralo zato što je avganistanska vojska katastrofalna. Tamo niko ne odgovara ni za šta, puca se po ceo dan, ubijaju se, niko ne odgovara za civile, ima mrtvih – kaže Cvejić.
Hvala ambasadoru
Marko i Aleksandar zahvalili su se Siniši Paviću, otpravniku poslova Ambasade Srbije u Indiji koji je nadležan i za Avganistan.
– Bez njega ništa ne bismo uspeli. Zahvalni smo i momcima s Balkana koji su se zatekli s nama i pomogli nam da prebrodimo ta četiri dana pakla. Bog nas je spojio, svako je imao svoju ulogu, pomagali smo jedni drugima i ostaću im dužan do kraja života – kaže Marko.
Bez priliva izbeglica
U Srbiju je od početka ove godine pristiglo 2.874 državljana Avganistana, od kojih je približno 600 dece, uglavnom dečaka bez pratnje, saopštio je UNHCR.
Navodi se da je trenutno 1.177 državljana Avganistana smešteno u 13 centara u Srbiji kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije. Prema rečima Frančeske Boneli, predstavnice UNHCR u Srbiji, glavni razlog zbog kog su napustili Avganistan bio je strah od oružanog sukoba.
– Naši timovi na terenu u Preševu i Beogradu pomno prate kretanja u regionu. U ovom trenutku ne primećujemo povećan dolazak državljana Avganistana. Taj trend je stabilan, kao i proteklih meseci. Povećan dolazak avganistanskih izbeglica u Srbiju trenutno se ne očekuje s obzirom na to da je kriza najvećim delom unutar te zemlje – zaključila je Boneli.
Naime, UNHCR podseća da je više od pola miliona civila tokom ove godine raseljeno unutar Avganistana, od čega su 80 odsto žene i deca. Ova organizacija smatra da je najvažnije da civili kojima u Avganistanu preti opasnost mogu da zatraže sigurnost u susednim zemljama na koje apeluju da ne zatvaraju granice i da ne vraćaju silom već izbegle.
Migrante šalju u Makedoniju
Deo izbeglica iz Avganistana koji su avionima stigli u Nemačku i Britaniju, biće prevezen u Severnu Makedoniju. Prema najavama premijera Zorana Zaeva, očekuje se između 450 i 520 izbeglica iz Avganistana. Oni će za sada biti smešteni u hotelima i odmaralištima do konačne destinacije, ali se još ne zna koje je njihovo konačno odredište. Troškove njihovog boravka pokriće Severna Makedonija i SAD.
Zaev je naveo da je cilj da se spasu životi civilnog stanovništva i da su spremni da prihvate one koji su 20 godina radili u toj zemlji na izgradnji mira.
Međutim, Grčka i Turska ne žele ni da čuju za nov priliv migranata. Ministar za migracije Grčke Notis Mitarakis je rekao da ne žele da se bave nelegalnim migrantima iz Avganistana. Turska je potvrdila da neće da bude tampon zona za Evropu, jer je već zbrinula tri miliona izbeglica iz Sirije i Avganistana.
