Srčana slabost sve češće se opisuje kao “tiha epidemija” savremenog doba i jedan je od najvećih izazova za zdravstvene sisteme.
U Srbiji između 165.000 i 200.000 ljudi živi sa ovim oboljenjem, koje se najčešće prepoznaje kroz nespecifične tegobe poput umora, nedostatka daha ili smanjene izdržljivosti. Iako zahteva trajnu brigu i praćenje, uz pravovremeno prepoznavanje i pravilnu terapiju, ovo stanje može da se uspešno drži pod kontrolom, omogućavajući kvalitetan i aktivan život.
Zato je važno govoriti o srčanoj slabosti jasno i na vreme, kako bi što više ljudi prepoznalo rane simptome.
Srčana slabost (insuficijencija) je stanje u kojem srce ne može da obezbedi organizmu dovoljnu količinu krvi, zbog čega organi i tkiva ne dobijaju potrebne hranljive materije i kiseonik. To remeti njihovu funkciju i dovodi do nagomilavanja tečnosti u plućima i drugim delovima tela, podsetili su iz tog udruženja.
Kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Danijela Trifunović Zamaklar izjavila je da srčana slabost ima ozbiljnu prognozu i da svaki drugi pacijent ne preživi duže od pet godina nakon postavljanja dijagnoze.
– Iako se u javnosti češće govori o malignim bolestima kao najopasnijima, statistike pokazuju da je teret srčane slabosti veliki. Na osnovu evropske incidence od 3.2 nova slučaja godišnje na 1.000 stanovnika, procenjuje se da u Srbiji svake godine više od 21.000 osoba dobije ovu bolest – navela je ona.
Kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine Anastasija Stojšić Milosavljević naglasila je da je rano otkrivanje srčane slabosti ključno za ishod lečenja i kvalitet života pacijenata.
– Naš zadatak, kao lekara, jeste da u skladu sa važećim stručnim smernicama, propisujemo savremenu preporučenu terapiju, prilagodimo je svakom pacijentu individualno, edukujemo pacijente i objasnimo im značaj svakog leka koji uzimaju – istakla je Anastasija Stojšić Milosavljević.
